Autori ove studije, koja spada u jednu od najvećih ikada sprovedenih u Hrvatskoj, smatraju da ove rezultate treba vrlo ozbiljno shvatiti, a ako se tako učini, nema previše razloga da se budućnost Hrvatske doživljava drugačije nego kao katastrofa, prenosi „Indeks“.
Gotovo polovina učenika smatra da se u Hrvatskoj znanje ne ceni, većina njih smatra da nastavnici nisu dovoljno cenjeni, skoro dve trećine njih veruje da su za upis na fakultet važnije druge stvari, poput veza, a ne sposobnosti učenja, gotovo polovina ispitanih budućnost Hrvatske vidi vrlo negativno ili negativno, a tek dvadesetak odsto njih je vidi pozitivno.
Najpesimističniji su upravo oni koji imaju viši školski uspeh, koji ujedno u najvećem procentu (preko 53 odsto) svoju budućnost vide negde izvan zemlje, u Evropskoj uniji ili dalje u svetu.
To je, kako se navodi, samo deo rezultata istraživanja koje je za Agenciju za nauku i visoko obrazovanje sproveo tim sa Instituta za društvena istraživanja (IDIZ) pod vođstvom dr Borisa Jokića i dr Zrinke Ristić Dedić.
U istraživanju je učestvovao 13.301 učenik i učenica srednjih škola od Našica i Belog Manastira, preko Slavonskog Broda, Varaždina i Zagreba, do Makarske i Dubrovnika.
U školama su ga sprovodili vaspitno-obrazovni radnici, a u 33 škole je sprovedeno i kvalitativno istraživanje.
Kako se navodi, većina učenika ima optimističnu percepciju sebe, u smislu budućnosti u narednih 20 godina. Čak 86,5 odsto njih sebe percipira pozitivno.
Budućnost Evrope pozitivno doživljava njih oko 49 odsto, a negativno njih 13,4 odsto.
Zastrašujuća, ali ne iznenađujuća je, navodi se, činjenica da hrvatsku budućnost negativno i izrazito negativno vidi čak 44 odsto učenika, a da je pozitivno vidi manje od 20 odsto njih.
Tanjug
