Prema rečima Envera Hodžaja, zamenika premijera takozvanog Kosova, predstavnicima „Kosova i Srbije“ predstavljena su „četiri stuba“ za istorijski sporazum, te da za kraj dijaloga Beograda i Prištine „ostaje da dve zemlje mogu da imaju normalne odnose i da to ocene kao okončanje stogodišnjeg sukoba“.
„Rešenje otvorenih bilateralnih pitanja između Kosova i Srbije je međusobno priznanje. I to je papir koji u rukama ima i Beograd“, dodao je Hodžaj.
Međutim, direktor kancelarije za KiM Marko Đurić odbacio je tvrdnje Hodžaja da Beograd ima papir kojim se Srbija tera da prihvati nešto što nije kompromis, kao i tvrdnje premijera Ramuša Haradinaja o formiranju kosovske vojske do kraja godine.
Na pitanje, šta je stvarna pozadina takvih tvrdnji prištinskih vlasti, predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže da je očigledno da su u toku žive diplomatske aktivnosti koje bi konačno trebalo da dovedu do definitivnog sporazuma između Beograda i Prištine o statusu Kosmeta.
„Sada je u toku opipavanje pulsa, a u igri su mnogobrojni predlozi koji su istovremeno i vrsta pritiska na Srbiju — proveravanje do kojeg maksimuma može da ide ona druga strana sa zahtevima i koji je taj minimum koji bi Srbija prihvatila. Mislim da ćemo biti suočeni sa obiljem raznih informacija o nekakvim papirima i predlozima, ali sve to je uvek sastavni deo diplomatskih aktivnosti kada je u pitanju rešavanje tako teških problema kao što je kosmetski“, ocenjuje Drecun za Sputnjik.
Prema pisanju lista „Novosti“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je radni dokument u vezi sa rešavanjem kosovskog problema poznatiji kao „američki paket“, a o kojem je govorio Enver Hodžaj. Kako taj list saznaje, Vučić je taj dokument, koji je nedavno neformalnim diplomatskim kanalima prosleđen na Andrićev venac, ocenio nedostojnim pažnje i neprihvatljivim za našu zemlju, tako da sa njim nije ni hteo da upoznaje javnost.
Da li Srbija ima manevarskog prostora da dobije bolju ponudu, ukoliko je iz Sjedinjenih Država zaista stigao toliko nepovoljan plan po nas? Drecun kaže da u Americi nije uobičajena diplomatska praksa da se šalju nekakvi papiri sa nabrajanjem nekakvih uslova.
Sa druge strane, dodaje naš sagovornik, sa ili bez papira, stav Sjedinjenih Američkih Država je potpuno jasan.
„Da, oni traže od nas da prihvatimo samoproglašenu državu Kosovo. Još ne traže formalno priznanje, ali traže da se ne protivimo članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama i da to ne ometamo. Oni upravo na tome sada insistiraju i to vide kao rešenje kosovskog problema. Naravno, za nas je to neprihvatljivo. Nema nikakve razmene u smislu da mi prihvatimo Kosovo kao državu i da se ne protivimo članstvu u UN kako bi bila formirana Zajednica srpskih opština, za koju unapred Haradinaj kaže da mora da bude u skladu sa takozvanim ustavom. To nije naš interes i to ne dolazi u obzir. Mi želimo da sporazum bude postignut na nekim drugim osnovama, a kakve će one biti o tome tek treba da se razgovora“, kategoričan je Drecun.
Kako kaže, Srbija traži da se sedne za sto i da se razgovara, da se pronađu drugačiji modaliteti, jer ovo je sada jednostrano ponašanje.
„Srbija odbijanjem ovakvih zahteva i sprečavanjem da se realizuju nečiji ciljevi koji su pogubni za naše interese zapravo otvara manevarski prostor za dalje dogovaranje. Da smo odmah prihvatili ne bi bilo manevarskog prostora, a ovako kada čvrsto odbijamo i stojimo na toj poziciji da nećemo da priznamo ovakvu samoproglašenu državu, onda mora u jednom trenutku da se otvori manevarski prostor ili će ona druga strana da nastavi jednostrano da radi i da realizuje nešto što nam sada, evo, prete, kao što je recimo ujedinjenje Kosova i Albanije. Ali, to bi bilo, čini mi se, neprihvatljivo za najveći deo međunarodne zajednice“, kaže Drecun.
On napominje da će se manevarski prostor otvoriti, jer da je sve rešeno i da mogu bez nas, onda nas ne bi ni pritiskali da prihvatimo ovo rešenje.
„Kada je reč o daljim koracima Srbije, ako se sedne za sto i ako bude postignuto rešenje za konačni status Kosova koje će biti suštinski drugačije od sadašnjeg stanja, to bi značilo da je čak moguće, eventualno, takvim sporazumom da dođe do reorganizacije unutrašnjeg ustrojstva Republike Srbije. To bi onda značilo da mora narod, ako bude postignut suštinski drugačiji sporazum, da se izjasni o tome, a ostaje da se vidi da li će to biti na referendumu ili na izborima. Svakako, pri svemu tome će biti nezaobilazna Narodna skupština“, zaključuje Drecun za Sputnjik.
