Šta se zapravo ovde sprema, za Sputnjik objašnjava Džon Kertis, profesor Univerziteta Startklajd.
„Znate, mislim da je ovo jedan od onih slučajeva, kada u petak uveče novinar dobije zadatak da napiše tekst koji će privući pažnju čitalaca u nedelju ujutru. Ovo sve liči na dobru priču, ali kada u ponedeljak ujutru shvatite da ovde postoji još činjenica i detalja, onda više ova priča ne izgleda tako dobro“, ističe Kertis.
Naš sagovornik smatra da je stvar zapravo veoma prosta, jer izbornu komisiju, organ odgovoran za to da stanovnici Britanije razumeju ceo izborni proces i učestvuju u izborima, ne finansira Vlada. Stoga i ovu odluku da se izdvoji novac nije usvojila Vlada. A drugo, pošto Velika Britanija još nije usvojila zakon kojim će biti sproveden izlazak iz EU, onda se na nju još odnosi obaveza sprovođenja izbora za Evropski parlament koji bi trebalo da budu održani u maju 2019. godine.
„Da, ne zvuči loše, ako želite da podignete čitanost ili skrenete pažnju, ali ja ovde ne bih govorio o mogućoj teoriji zavere ili bilo čemu sličnom. Mislim da se pre radi o sporosti birokratije“, razvejava enigmu profesor Kertis.
Sa druge strane, naš sagovornik ukazuje da postoji mogućnost da oni Britanci koji nisu glasali u junu 2016. godine za izlazak Britanije iz sastava EU, zapravo jesu onaj deo stanovništva koji zaista želi da ostane unutar Evrope.
„Ako se obistine predviđanja nekih analitičara da može doći do ponovnog referenduma, sasvim je neizvesno kako bi građani glasali. Nema dokaza da bi oni koji su svojevremeno glasali za izlazak sada glasali suprotno“, zaključuje Kertis.
