Međutim, eksperti tvrde da su motivi Ukrajine direktno povezani sa pokušajem blokiranja projekta „Severni tok 2“.
„Gasprom“, s druge strane, namerava da zaštiti svoju imovinu u inostranstvu od pokušaja Kijeva da je zapleni na ime duga, pa je ruska kompanija u ponedeljak uputila žalbu Apelacionom sudu okruga Svea u kojoj traži potpuno ukidanje odluke Arbitražnog suda u sporu o ugovoru o tranzitu.
„Gasprom“ je utvrdio da značajan deo odluke Arbitražnog suda u Stokholmu o tužbi protiv „Naftogasa“ nije napisao arbitar, već da su to učinila druga lica.
Kijev je počeo da preduzima mere prinudne naplate samo sedam dana nakon što je američki državni sekretar Majk Pompeo rekao da bi trebalo zaustaviti realizaciju projekta „Severni tok 2“, jer bi njegova izgradnja „povećala zavisnost EU od ruskih energenata“.
Pompeo smatra da je EU ograničena u mogućnostima pružanja otpora Moskvi upravo zbog zavisnosti od ruskog gasa.
S druge strane, Ukrajincima se ne gubi status tranzitera gasa, a izgradnja „Severnog toka 2“ i „Turskog toka“ lišiće ih ogromnih godišnjih prihoda.
Evropa je postavila uslov: deo tranzita gasa mora ići kroz teritoriju Ukrajine. Ali se nameće pitanje zašto je „Gaspromu“ potreban partner koji pokušava da mu oduzme imovinu i koji je do sada izazivao gasne krize u Evropi, krađom „plavog goriva“ i zavrtanjem „slavina“?
Tranzitni ugovor Rusije i Ukrajine ističe krajem iduće godine. Ruski gasni gigant nije promenio svoj stav: „Gasprom“ pristaje da kroz Ukrajinu pumpa do 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je skoro 10 puta manje nego sada. Međutim, Kijevu, koji na tranzitu zarađuje milijarde dolara, to ne odgovora.
Ukrajina je saopštila da je proces prinudne naplate od „Gasproma“ prešao u praktičnu fazu u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i Holandiji, ali kijevske vlasti prete da se neće zaustaviti samo na tim zemljama.
Kompanija „Severni tok 2“, sa sedištem u Cugu u Švajcarskoj, dobila je nalog o zamrzavanju imovine zbog potraživanja duga od „Gasproma“. Pojavili su se i napisi da su izvršitelji posetili švajcarsku kancelariju „Severnog toka“, ali da zaplena imovine nije izvršena.
Što se tiče procesa u Holandiji, Ambasada Rusije u Amsterdamu je saopštila da nikakvi sudski nalozi protiv „Gasproma“ nisu stizali.
Međutim, eksperti smatraju da napori Ukrajine za naplatu duga neće biti uspešni sve dok suđenje ne bude privedeno kraju.
Podsetimo, Arbitražni sud u Stokholmu je u decembru i februaru doneo odluku o sporovima između „Gasproma“ i „Naftogasa“ u vezi sa ugovorima za snabdevanje i tranzit gasa i obavezao rusku kompaniju da isplati blizu 2,6 milijardi dolara kompenzacije ukrajinskoj strani zbog neisporučivanja gasa.
Zamenik generalnog direktora ruskog Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost Aleksej Grivač smatra da će Kijev teško ostvariti svoje ciljeve i naplatiti dug na ovaj način, jer spor između „Gasproma“ i „Naftogasa“ još nije završen.
„Proces još nije završen, zato što tu nepravednu odluku o tranzitu, koja jasno protivreči prvoj presudi o isporukama gasa u Ukrajinu, ’Gasprom‘ osporava. Shodno tome, pre kraja suđenja, smatram da napori Ukrajine koji se tiču naplate tog duga neće biti uspešni. Naravno, Ukrajinci će pokušavati da zaplene nekakvu imovinu ’Gasproma‘ i sada je sve na advokatima, koji štite interese ruske kompanije, da učine sve da do toga ne dođe“, rekao je Grivač za Sputnjik.
Sudski proces u Arbitražnom sudu u Stokholmu još nije završen. „Gasprom“ je podneo žalbu protiv odluke Suda i sada će pokušati da dokaže da su procedure tokom spora sa „Naftogasom“ bile prekršene. Eksperti smatraju da ruski gigant ima niz argumenta na osnovu kojih može da se obrati Vrhovnom sudu Švedske i da poništi odluku Arbitražnog suda.
Osim toga, eksperti smatraju da će „Gasprom“ sada raditi i na tome da dokaže da su potezi Ukrajine nelegitimni i da oni nemaju za cilj naplatu duga, nego blokiranje projekta „Severni tok 2“.
Analitičari zaključuju da je Evropi potreban „Severni tok 2“ i da uz podršku Nemačke realnih pretnji za realizaciju tog projekta nema. Oni podsećaju da Nemačka taj projekat vidi kao čisto komercijalan, što je potvrdio i nedavni susret Angele Merkel i Vladimira Putina.
Predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer je izjavio da Ukrajina treba da prestane da kritikuje Nemačku zbog njenog učešća u projektu „Severni tok 2“, navodeći istovremeno da je strah Ukrajine da će izgubiti status tranzitera gasa neosnovan.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“.
