Već sam način hapšenja bio je živopisan, jer je Brauder tvitovao sa zadnjeg sedišta policijskih kola: „Evo me u policijskim kolima španske policije, po ruskom nalogu za hapšenje. Neće da mi kažu u koju stanicu me voze. “
In the back of the Spanish police car going to the station on the Russian arrest warrant. They won’t tell me which station pic.twitter.com/Xwj27xC7Zd
— Bill Browder (@Billbrowder) 30. maj 2018.
Sud u Moskvi osudio je Vilijama Braudera na devet godina robije u decembru 2017. godine zbog poreske prevare. On je u odvojenom slučaju osuđen za utaju poreza i 2013. godine.
Brauder, koji je generalni direktor kompanije „Hermitidž kapital“, zaradio je milijarde tokom haotične i razarajuće „šok terapije“ tokom ’90-ih. On se američkog državljanstva odrekao 1998. kako u toj zemlji ne bi plaćao poreze i postao je državljanin Velike Britanije. To što Velika Britanija nema sporazum o isporučivanju s Rusijom bila je srećna okolnost za Braudera. Njemu je ruska viza poništena 2005. godine i on se od tada nije pojavljivao u zemlji.
Kompanija „Hermitidž“ u više navrata je bila meta poreskih istraga. Kada je advokat „Hermitidža“ Sergej Magnitski pronađen mrtav u svojoj ćeliji u Moskvi 2009, Brauder je započeo globalni pohod kako bi se Rusija demonizovala i prikazala kao ubilačka diktatura.
To je dovelo do izglasavanja Zakona „Magnitskog“, koji je američkoj vlasti dao ovlašćenja da pravi crne liste ruskih zvaničnika za koje se „pretpostavlja da su odgovorni za smrt Magnitskog“. Zakon je 2016. godine proširen na globalnom nivou, pa se crne liste prave za sve ruske zvaničnike zbog „korupcije“ i „kršenja ljudskih prava. Brauderova osveta Rusiji ponekad je podrazumevala veoma neobičnu taktiku: On je u aprilu upozorio novoimenovanog holandskog ministra spoljnih poslova Stefa Bloka da je protivljenje Zakonu „Magnitskog“ „stav koji uništava karijere“.
Kao odgovor Brauderu, ruska ambasada u Kanadi je tvitnula: „Osuđeni kriminalac, prevarant i finansijski bandit upravo je zapretio novom holandskom ministru tako što ga je podsetio na sudbinu Stefana Diona jer je bio ’previše mek‘ prema Rusiji. Zapitajte se da li je to strano mešanje u unutrašnja pitanja“.
