Kada je taj „iscrpni“ i obimni istraživački uradak objavljen, na njegovom kraju je doslovce potpisano:
„Ovaj tekst je sponzorisan od strane NATO-a“.
Uz tu rečenicu u kojoj je iskreno, pošteno i krajnje transparentno navedeno ko je finansijer, pa samim tim i naručilac teksta, išao je čak i logo Severnoatlantske alijanse.
Gde nestade potpis!?
Od jutros, međutim, taj potpis i priznanje da je NATO sponzorisao ovo antirusko istraživanje — volšebno su isparili iz teksta.
Ne znamo da li je amblem i potpis Alijanse uklonjen „tehničkom greškom“ ili su se autori dosetili da ne mogu istovremeno da budu nezavisni (kako sebe nazivaju) i da sprovode istraživanja koja direktno naručuje i plaća zapadna vojna sila.
Svakako, jeste malo nezgodno priznati da ti se „uređivački kolegijum“ nalazi u centrali NATO-a u Briselu. Tako da razumemo uklanjanje potpisa.
Slučajno imamo skrinšot početne verzije, čisto da pokažemo kako je to lepo, javno i demokratski izgledalo.
No dobro, sve to je usput.
Za tri godine — jedna „lažna“ vest
Ne bismo se ni bavili posebno ovom zamarajućom paskvilom Antidota da se nisu, ilustrujući „rusku paramedijsku strukturu kojom se ostvaruju interesi Moskve u regionu“ — detaljno bavili i srpskom redakcijom Sputnjika.
Nećemo se ovde osvrtati ni na površna istorijska naklapanja u „istraživanju“ koja imaju za cilj da dokažu da Rusija i nije baš prijatelj Srbije (već je to verovatno NATO). Kao ni na bezbroj puta prepisane frazetine o ruskom hibridnom ratu na Balkanu, „malignim“ lažnim vestima koje se lansiraju iz Moskve — nasuprot svetloj i neupitnoj istini zapadnih medijskih krugova…
Akcenat stavljamo na podnaslov istraživanja koji glasi:
„Agencija Sputnjik — najjače Putinovo medijsko oružje“.
Najpre, „istraživači“ koristeće javne podatke iznose „ličnu kartu naše medijske kuće“.
Upoznajte sve zaposlene
Između ostalog, naglašavaju da se u „oskudnom“ impresumu našeg sajta navodi samo da je glavni urednik za Srbiju Ljubinka Milinčić, dok se na funkciji njenog zamenika nalazi Uroš Bobić.
A onda „poentiraju“ da — „imena ostalih, kako se tvrdi, 30 članova redakcije — nisu poznata“.
To bi valjda, po NATO—Antidotu trebalo da bude ključni dokaz da Sputnjik radi tajanstveno. Da su pisci tekstova neki anonimni agenti KGB, kontraobaveštajci sa duplim identitetima, maskirani fantomi koji u nekoj „laboratoriji laži“ smišljaju kako da lobotomiraju Srbe. I kako da ih nateraju da prestanu da toliko vole NATO i da počnu malo da vole Rusiju.
„Neoborivi“ dokazi Antidota ipak imaju „falinku“.
Svi autorski tekstovi Sputnjika potpisani su imenom i prezimenom autora. Svi čitaoci kad kliknu na ime autora mogu da vide i sve prethodne tekstove koje je objavio. A naši novinari svakodnevno vode radijske emisije i vesti koje se snimaju kamerom i emituju na našem sajtu.
A nismo ni čuli da je pravilo zapadne demokratije da svi čitaoci, gledaoci i slušaoci moraju lično da upoznaju sve zaposlene u svim medijima.
Ipak, tek dolazimo do ključnog istraživačkog rezultata Antidota. Do udžbeničkog primera kako se briljantnom argumentacijom raskrinkava fokusirana meta.
Istraživači pozvali Pentagon u pomoć
Naime, kako bi dokazali kako se Sputnjik bavi falsifikovanjem realnosti i plasiranjem laži za račun Moskve, „istraživači“ su, tokom više od tri godine našeg rada, odabrali bukvalno jednu vest koja, zamislite — nije Sputnjikova.
Antidot tokom sipanja neoborivih „argumenata“ navodi:
„Tako je nedavno srpska javnost bila svedok lažne informacije koju je objavio Sputnjik, na koju je čak i američki Pentagon morao javno da reaguje…“
U najkraćem, radi se o izjavi NATO generala Kertisa Skaparotija, koji je, objašnjavajući ruski uticaj na Balkanu, objasnio i da su „najveći problem Srbija i srpski narod“.
Suština je da je tu Skaparotijevu poruku najpre 9. marta ove godine objavio izveštač agencije Al Džazira, a potom i televizija N1.
Sputnjik je, istina je (sve priznajemo), preneo tu Skaparotijevu izjavu, ali navodeći i Al Džaziru i N1 kao izvore, a sutradan smo objavili i kompletan video Skaparotijevog obraćanja, kako bi građani mogli precizno da utvrde šta je general rekao i na šta je mislio.
Kako bismo bili korektni prema kolegama od kojih smo preneli „spornu“ informaciju, moramo reći da je ona autentična, a snimak Skaparotijeve izjave možete i pogledati.
Ali, Pentagon nije za „lažnu vest“ optužio Al Džaziru, N1 i na desetine ostalih medija nego baš — Sputnjik. A istraživači Antidota upravo to koriste kao krucijalnu optužnicu protiv našeg portala.
Dakle, analizirajući trogodišnji rad Sputnjika koji dnevno emituje oko 80 naslova, Antidot je izdvojio jednu (brojem 1) vest kao dokaz naših laži. I to vest koja nije Sputnjikova, već je preneta iz drugih medija.
Krupnim lažima dokazuju „laž“.
Bleštava, pulsirajuća ulica
Pošto, citirajući hrvatskog novinara Darka Hudelista, antidotisti misteriozno opisuju „gotovo skriveno dorćolsko sedište Sputnjika“, moramo da ih obavestimo i da smo promenili adresu.
Sada se nalazimo u bleštavom, pulsirajućem urbanom jezgru Beograda, ali nećemo sve da im otkrivamo. Samo malo da zagolicamo maštu Antidotovih istraživača, pa nek tragaju…
Još nešto je važno.
Antidot je ilustrujući svoje pamfletsko „istraživanje“ potpuno neovlašćeno objavio fotografije iz prostorija Sputnjika, koje su naše vlasništvo.
Za to bismo mogli da se obratimo i pravosudnim organima, ali nećemo, jer smo ipak ovim NATO istraživanjem dobili besplatnu reklamu.
