Dodik je to rekao na predavanju o Dejtonskom sporazumu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Povodom najave Austrije da će zatvoriti svoje granice za ilegalne migrante koji dolaze preko nove balkanske rute koja ide od Grčke, preko Albanije i Bosne i Hercegovine ka EU, Dodik je ocenio da se izbeglice „nameću RS“.
„Oni su već zatvorili svoje granice, to su učinile davno i Hrvatska, Mađarska. Nama ubacuju migrante namerno, jer nakon što mu date azil, nakon tri godine boravka, migrant dobija automatsko pravo na državljanstvo, a time i aktivno i pasivno pravo glasa“, ukazao je Dodik.
„Odjednom je BiH postala top tema za migrante, zamislite“, konstatovao je predsednik RS.
Dodik je prokomentarisao i ponašanje Brisela u tim situacijama.
„Onda se pojavi Brisel i kaže u da skladu sa evropskim vrednostima da migranti u BiH budu 10 godina, a da će oni davati pomoć. Kod sebe neka ih prime. Šta će nama. Mi nismo izazvali migrantsku krizu, probleme na Bliskom istoku, i ne želimo posledice. Neka nas optužbe da nismo humani, neka rade šta god hoće, mi nemamo mogućnosti da smestimo izbeglice i migrante“, zaključio je on.
Gradovi Srpske nemaju kapacitete za prijem izbeglica
Povodom spekulacija da postoji plan Saveta iministara BiH da Srpska primi 11.000 izbeglica u četiri grada — Banjaluci, Bijeljini, Zvorniku i Trebinju, kao i opštinama Višegrad i Gradiška iz tih mesta poručuju da nemaju kapacitete za smeštaj.
Načelnik opštine Gradiška Zoran Adžić ističe da ovo pitanje zahteva ozbiljan pristup, budući da postoji opsanost od ugrožavanja bezbednosti.
„To je veliki problem koji zahteva ozbiljan pristup i maksimalnu posvećenost, a ne da se olako daju paušalne izjave", rekao je novinarima Adžić, komentarišući mogućnost da bi u opštinu moglo biti upućeno 1.500 migranata.
Zamenik gradonačelnika Trebinja Mirko Ćurić takođe je poručio da ovaj grad nema kapacitete za smeštaj migranata, ističući da još nisu rešeni ni stambeni problemi izbeglih i rasljenih iz proteklog rata.
„Činjenica je da nemamo kapaciteta i da se migranti ne mogu ovde zadržavati. Grad Trebinje je u proceduri izgradnje zgrade za smeštaj raseljenih lica iz proteklog rata, što znači da nismo rešili ni taj problem, a ne da stvaramo novi", istakao je Ćurić, dodavši da se gradi 30 stanova, a imaju više od 60 zahtjeva.
On je rekao da je migrantska kriza ozbiljan problem i da mu tako treba i pristupati, te da bi trebalo tražiti zaštitu države, jer svako mora da radi svoj deo posla.
„Kroz Trebinje svakodnevno prolaze migranti. Crveni krst im da hranu, ali to je jedino što možemo učiniti i to samo prilikom prolaska kroz naš grad“, naveo je Ćurić.
Načelnik Opštine Višegrad Mladen Đurević izjavio je Srni da ova lokalna zajednica nema ni snage ni kapaciteta da primi migrante, te da je to nemoguća misija.
„Nezvanične informacije po određenim medijima da bi u Višegradu trebalo da se smesti oko 1.000 migranata, nisu dobre, jer naša opština nema kapacitete da smesti toliki broj ljudi“, istakao je Đurević.
On je podsetio da u Višegradu još postoji kolektivni centar gde su smeštene izbeglice iz prethodnog rata, te da uskoro počinje izgradnja zgrade sa 40 stambenih jedinica gde će većina tih raseljenih lica biti smeštena.
Gradonačelnici Banjaluke i Zvornika, Igor Radojičić i Zoran Stevanović, danas su izjavili za Srnu da ovi gradovi nemaju kapaciteta za smeštaj migranata.
„Stvarno ne vidim način niti prostor u kojem bi na području Zvornika bilo moguće primiti izbeglice iz zemalja iz kojih dolaze, ne ulazeći u razloge zbog kojih napuštaju svoje zemlje“, rekao je Stevanović.
On je napomenuo da Zvornik tek ove godine treba da počne da gradi objekat kako bi bio raseljen kolektivni centar „Inženjering“ u Karakaju, u kom su trenutno smeštene domaće izbeglice.
„Neophodan je dogovor. Ako nema dogovora ne može nikakav (ministar bezbednosti BiH Dragan) Mektić ili neko drugi ’odozgo‘ da šalje izbeglice tamo gde on misli, pogotovo zato što nema uvid u stanje na terenu“, rekao je Radojičić.
