U dokumentu Ministarstva odbrane Poljske precizira se da će ta zemlja platiti izgradnju celokupne infrastrukture za razmeštanje oklopne brigade američke vojske — svih neophodnih skladišta, kasarni, ali i oficirskih stanova. Iako možda ta brigada deluje kao simbolična podrška Poljskoj, ne treba zanemarivati njen potencijal, budući da se takva brigada obično sastoji od 87 tenkova „abrams“, 144 oklopnih vozila „bredli“, uz koje dolaze i samohodne haubice M109 i druga prilično ozbiljna tehnika.
Stručnjaci tvrde da bi takav rasplet događaja predstavljao direktno kršenje osnivačkog akta Rusije i NATO-a iz 1997. godine, kojim se Alijansa obavezala da neće razmeštati vojsku i taktičko nuklearno oružje na teritoriji novih članica. Pored toga, stručnjaci tvrde i da Poljska, koristeći strukturu NATO-a, nastoji da postane manje zavisna od Brisela, odnosno Berlina, kao i da na taj način pokušava da realizuje sopstvene ambicije u Istočnoj Evropi. Štaviše, stručnjak iz Centra za vojno-političku žurnalistiku Boris Rožin mišljenja je da Poljska već duže vreme predstavlja svojevrsnog advokata Ukrajine i igra ulogu „predstraže“ NATO-a prema Rusiji.
Drugim rečima, ocenjuje on, Varšava ima svoje spoljnopolitičke ambicije, koje samostalno ne može da realizuje. Poljska je relativno slaba država i zato stalno predlaže da Amerika prebaci što više svoje vojske na njenu teritoriju, kako bi mogla da se suprotstavi Rusiji. To znači da Varšava pokušava da se približi američkoj mejnstrim politici. Isto rade i baltičke države. Praktično, ni jedni ni drugi to ne kriju.
Bilo da je reč o slučajnosti ili ne nedavno je i američki list „Nešenel interest“ objavio članak u kojem objašnjava šta predstavlja najveći košmar za NATO — reč je o, kako je autor teksta ocenio, do zuba naoružanom Kalinjingradu, a pre svega o raketnom kompleksu „Iskander M“.
Međutim, ne treba zaboraviti da je količina ruske vojske, uključujući i vojnu tehniku, nakon raspada Sovjetskog saveza u Kalinjingradu značajno smanjena — rasformirana je 11. Garda koja je brojala preko 90.000 vojnika, tako da je odnos snaga kada se uporede ruska vojska i snage NATO-a koje je okružuju jedan na prema 32. Iz toga se može zaključiti, navodi Rožin, da SAD na osnovu pomoći i donacija žele zapravo da otvaraju svoje vojne baze upravo na teritoriji Istočne Evrope.
Američke baze tog tipa već postoje u Nemačkoj, primećuje Rožin, i to u okolini Štutgarta, koje mogu da obezbede premeštanje kontigenta veličine od 10.000 do 16.000 ljudi, uključujući stotine, odnosno, hiljade jedinica oklopne tehnike. Dakle, navodi, u Istočnoj Evropi ti planovi još nisu realizovani, to su još samo predlozi koji su poslati resornim američkim strukturama na razmatranje kako bi eventualno bili uključeni u budžet Pentagona za sledeću godinu.
„To što se Amerikanci i njihovi saveznici večito pozivaju na sisteme ’Iskander’ u Kalinjingradu, to je više element zastrašivanja. Tim pre pošto je Rusija u okolini Kalinjingrada postavila taktičke rakete ’Iskander’ isključivo kao odgovor, kao reakciju na to što je prethodno Amerika sa svojim saveznicima prva razmestila raketne sisteme u Istočnoj Evropi“, naglašava on.
Drugim rečima, dodaje Rožin, SAD sada koriste reakciju Rusije kao ponovni razlog za dodatno jačanje svog prisustva u baltičkim državama i Poljskoj. U tom smislu će prošlogodišnje vojne vežbe Rusije i Belorusije iskoristiti kao razlog za prebacivanje još svog ljudstva u ovaj region.
Paralelno sa ovom najavom, stigla je i nova kritika upućena Moskvi, i to od predsednika Andžeja Dude lično, da Rusija podriva elemente međunarodnog prava i predstavlja glavnu pretnju za NATO. Te reči je Duda izgovorio upravo na prošloj Parlamentarnoj skupštini NATO-a održanoj u Varšavi. Konstantin Blohin, politikolog i stručnjak za SAD, smatra da je to dokaz da se SAD po ko zna koji put bave zaoštravanjem prilika u Istočnoj Evropi dok se Poljska u toj priči našla kao predvodnica.
„To može zapravo dovesti do komplikovanja situacije koja i ovako podseća na bure baruta. Amerikanci redovno generišu neke analitičke izveštaje o tome da navodno može doći do provokacija između baltičkih država i Poljske, sa jedne strane, i Rusije, sa druge, odnosno oni to predstavljaju kao da Rusija navodno može sprovesti neke ofanzivne mere. Ali razumete o čemu se ovde zapravo radi? Amerikanci u Poljskoj sada postavljaju svoju bazu i najverovatnije će tamo prebaciti veliku količinu oružja i tenkova. To je igranje sa vatrom i udarac ne samo na bezbednost u regionu, već i na međunarodnu bezbednost. I sve miriše na novi Hladni rat“, zaključuje.
Danas ruske snage u Kalinjingradu broje svega 10.500 vojnika, plus nešto više od 1.000 marinaca. Uprkos tome, Poljska, baš kao i druge Baltičke zemlje, nastavljaju da podižu tenziju upozoravajući na proces militarizacije Kalinjingrada, iako Rusija, kako dodaju analitičari, isključivo nastoji da na taj način osigura odbranu svoje najzapadnije regije.
Tim povodom oglasio se i portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je rekao da je razmeštanje američke vojne baze u Poljskoj suvereno pravo Varšave, ali i upozorio da će takav rasplet događaja svakako povući sa sobom adekvatne kontramere Moskve.
