Sputnjikov izvor u sekretarijatu za vojnu industriju Turske nije mogao da potvrdi vest koju su objavili turski mediji da bi Ankara mogla da se odluči za ruske umesto američkih lovaca.
Međutim, vojni analitičar Igor Korotčenko podseća da su SAD pokušale Turskoj da zabrane da realizuje ugovor sa Rusijom, oko moguće nabavke S-400 i da je to izazivala oštru Erdoganovu reakciju.
„Zato ne bi trebalo isključiti mogućnost da Turska sada umesto američkih F-35 od Rusije kupi lovce pete generacije Su-57“, kaže Korotčenko i dodaje da je Turska suverena država sa jakim predsednikom, te da oseća da je vojno i politički samodovoljna.
Korotčenko smatra da Turska svakako pokazuje da ima alternativu i da može da nabavi najnoviju avio-tehniku pete generacije.
„S druge strane, Moskva može prodati Turskoj ove avione kako bi ojačala svoje strateške odnose sa Ankarom. Isporuke Su-57 mogu biti realizovane tek onda kada ovi avioni prođu sve neophodne testove u samoj Rusiji. Najavama da želi da nabavi ruske lovce, Turska pokazuje svoju nezavisnost sa jedne strane i sa druge strane da ne želi da bude podvrgnuta bilo kakvim ili bilo čijim pritiscima“, objašnjava Korotčenko.
Jurij Počta, profesor na ruskom Univerzitetu prijateljstva naroda i stručnjak za Tursku i Bliski istok kaže za Sputnjik da je u ovom slučaju „sve na svom mestu“. On kaže da je važno uzeti u obzir samu Erdoganovu ličnost.
„On je čovek koji vodi višesmernu politiku i veoma često mu polazi za rukom da poveže i pomiri krajnje različite i gotovo kontradiktorne aspekte. Erdogan je i pristalica učešća Turske u NATO-u, ali je u određenom stepenu i protivnik Alijanse. On želi da Turska stupi u EU, ali se ne libi da javno kritikuje Uniju“, kaže Počta.
Zato, što se tiče moguće nabavke ruskog naoružanja, Počta naglašava da je Turska tokom Erdoganovog perioda na čelu države prošla bitnu etapu razvoja i da su se za to vreme njeni interesi drastično izmenili.
„Stoga, to što Turska pokazuje značajan stepen samostalnosti u okviru NATO-a, ne čudi. Ne zaboravimo da Ankara već duže vreme samostalno donosi odluke koga će pustiti na svoje avio-baze, pa su tako, na primer, određeni nemački poslanici ostali uskraćeni za pravo boravaka na teritoriji baze Indžirlik“, zaključuje Počta.
