Predsednik poljskog parlamenta Marek Kučinski je izjavio da Varšava podržava članstvo Ukrajine i Gruzije u NATO-u i da „vrata Alijanse treba da budu otvorena za sve zemlje koje dele vrednosti i obaveze koje proističu iz članstva u NATO-u“.
Pored toga, Kučinski smatra da ostavljanje tih država van NATO-a ugrožava stabilnost.
Direktor ruskog Centra za vojno-politička istraživanja MGIMO, doktor istorijskih nauka Aleksej Podbereskin smatra da takve izjave odražavaju opštu koncepciju zapadne vojnopolitičke koalicije, ali da će sve ostati samo na priči.
„Ta koncepcija se sada formira prilično brzo, a njen cilj je maksimalna destabilizacija situacije na postsovjetskom prostoru i pokušaj da se od Rusije otrgnu zemlje koje su pod njenim uticajem, a imaju bilo kakvu šansu da se pridruže zapadnoj Alijansi. Tako da je opšta logika jasna“, smatra Podbereskin.
Prema njegovim rečima, Ukrajina i Gruzija su u velikoj meri spremne za pridruživanje NATO-u, ali zbog političkih i pravnih pitanja one čak ne mogu da pretenduju na članstvo u Alijansi.
„Na teritoriji država koje stupaju u NATO ne sme da bude konflikata i teritorijalnih pretenzija suseda, a oni takvih problema imaju na pretek. U tom smislu zemlje NATO-a će se formalno protiviti prijemu Ukrajine i Gruzije. Osim toga, ozbiljna socijalno-ekonomska nestabilnost u tim državama znači da u svakom momentu može da nastupi unutarpolitička kriza, što NATO-u apsolutno nije potrebno. Zbog toga mislim da će NATO razvijati sfere saradnje, podržavaće rusofobična, antiruska raspoloženja i postepeno će integrisati te zemlje u strukture bloka, ali bez pravne formalizacije tih odnosa“, naveo je Podbereskin.
Naučni saradnik Centra za evroatlantske studije Sergej Jermakov takođe smatra da su šanse ulaska Ukrajine i Gruzije u članstvo NATO-a minimalne.
„Zapravo, ovde nema globalnih promena u politici NATO-a. Uostalom, i generalni sekretar te organizacije Jens Stoltenberg govorio je o tome da će Ukrajina i Gruzija jednom, u budućnosti, ući u NATO, ali nikakve konkretne rokove nije pominjao. Trenutno su takve šanse, s pravne tačke gledišta, prilično male“, smatra Jermakov.
Ekspert dodaje da Gruzija prilično aktivno sarađuje sa NATO-om, iako nije članica te organizacije.
„Štaviše, Gruzija je angažovana u snagama reagovanja NATO-a, sprovode se svemoguće vojne vežbe u Gruziji, a na teritoriji te zemlje postoje objekti koji služe interesima SAD i Severnoatlantskog saveza. Trend je jasan. Radi se o tome da rukovodstvo Alijanse govori o tome da je sada najvažnije fokusirati se na tzv. zemlje-aspirante, koje žele da uđu u NATO, kako bi se još više produbila i ojačala saradnja sa zemljama-članicama Alijanse i, shodno tome, te zemlje povećale neophodne potencijale i druge mogućnosti, koje bi im omogućile da se priključe NATO-u i na toj pravnoj osnovi“, kaže Jermakov.
Viktorija Legranova, stručnjak za međunarodnu bezbednost, navodi da su poljske političke elite u panici, jer shvataju da se Nemačka i Francuska postepeno kreću ka normalizaciji odnosa sa Rusijom, zbog čega istočnoevropski zvaničnici stalno pokreću temu evroatlantske solidarnosti i vrednosti.
„I, naravno, da bi povećali svoj geopolitički značaj oni moraju da privuku Ukrajinu i Gruziju, a to odgovara i Amerikancima. Radi se o tome da Amerika uviđa da je moguće zahlađenje ekonomskih odnosa sa Zapadnom Evropom, od Nemačke do Italije, i zbog toga SAD igraju na kartu Istočne Evrope, i Poljska to shvata. Međutim, Poljaci ne uzimaju u obzir to kako SAD doživljavaju svoje istočnoevropske partnere — kao ’svoje beskućnike‘. Upravo takav izraz sam čula od jednog američkog generala na sastanku Alijanse, koji je u tom kontekstu pominjao Poljsku, Bugarsku i druge zemlje“, navela je Legranova.
Legranova smatra da NATO može da priključi Gruziju i Ukrajinu, ali da bi ta odluka bila politička.
„Šta je, u stvari, pridruživanje NATO-u? To je postizanje operativne kompatibilnosti vojske. Da bi se to postiglo, Ukrajini su potrebne milijarde investicija. Sa Gruzijom to ide lakše, jer je mala zemlja. Ipak, ostaje činjenica da Gruzija i Ukrajina ne odgovaraju kriterijumima NATO-a, jer one imaju probleme sa teritorijalnom celovitošću, a u Ukrajini takođe nedostaje politička stabilnost i beleži se pad standarda života. O kakvoj političkoj stabilnosti možemo da govorimo ako postaje sve očiglednije da građani nemaju šta da jedu, a propaganda koja zrači sa TV ekrana se ne može jesti. Amerikanci su uspeli da podignu poljske oružane snage i da ih opreme po standardima NATO-a, ali tu je uložen toliki novac da je nepoželjno otkrivati sumu, kako je ne bi saznalo više od sto miliona siromašnijih američkih poreskih obveznika. Na Ukrajinu bi morali da potroše znatno više“, rekla je Legranova.
Govoreći o merama koje bi Moskva mogla da preduzme u slučaju da Ukrajina i Gruzija uđu u NATO, Legranova smatra da bi trebalo značajno ojačati protivraketnu odbranu na granici, a takođe i „uključiti Abhaziju i Južnu Osetiju u sastav Rusije“.
