Da je mantra Zapada o sprečavanju ruskog uticaja na Balkan obična zamena teza jasno je svima koji to hoće da vide. Ne treba dalje ići od činjenice da je Balkan, s izuzetkom Srbije i Republike Srpske, upravo deo EU ili NATO-a, na čijim vratima je odnedavno i Makedonija.
Ali živimo u svetu stereotipa, lažnih vesti, kako je to rekao predsednik RS Milorad Dodik, najavivši donošenje zakona prema kome će svi koji koriste sredstva stranih vlada i fondacija morati da se registruju u Ministarstvu pravde RS i da podnose izveštaje o korišćenju tih sredstava. To je novinarima predočio upravo u Rusiji, gde je u Sankt Peterburgu učestvovao u radu međunarodnog ekonomskog foruma. Jer Rusija, od Zapada konstantno optuživana za širenje svog uticaja, kako je objasnio predsednik RS, gotovo i da nije medijski prisutna u RS, za razliku od Britanije i SAD koje su same priznale da sa 12 miliona dolara podržavaju medije u BiH.
Hoće li Dodik navući novi gnev Brisela i Vašingtona na sebe i RS i ima li šanse da prođe njegova ideja, s obzirom da sličan zakon države sa prostora bivše Jugoslavije do sada nisu donosile?
Analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara za Sputnjik podseća da je iz RS i ranije pokretana inicijativa da se na nivou BiH donese zakon o finansiranju nevladinih organizacija (NVO) inostranim sredstvima sa idejom da bi svi morali da navedu izvore finansiranja. I onda je, dodao je on, došlo do velikog pritiska Zapada i na tu temu se zaćutalo.
„Činjenica je da ni u jednom narodu u Evropi nema toliko stranih plaćenika u medijima i NVO kao što ih ima u Srbiji ili RS. Amerikanci svoj uticaj godinama šire i proširili su ga do direktnog uticaja na političke odluke i na stvaranje javnog mnenja“, kaže Kozomora.
On ističe i da je činjenica da sa ljudima koji rade u tim NVO možete o svemu da razgovarate, samo vam, kaže, nikada neće reći ko ih finansira i kolikim sredstvima.
Uprkos tome, on misli da će zakon kakav najavljuje Dodik i koji skupština RS može da donese, biti teško sprovodiv u praksi. Svi će oni da deluju u RS, a da se registruju u Sarajevu, u Federaciji, i vi nemate pravo da ispitujete poreklo njihovog novca, objašnjava svoju skepsu analitičar iz Banjaluke.
Na podsećanje da je Mađarska nedavno usvojila zakon koji se tiče finansiranja NVO i fondacija iz inostranstva, koji je naterao Džordža Soroša da svoju fondaciju iz Budimpešte preseli u Berlin, Kozomara smatra da BiH i Mađarska nisu za poređenje.
„Nas sprečava to što je cela BiH, pa time i RS, pod snažnim međunarodnim protektoratom, što BiH nije samostalna država kao što je Mađarska i ne može da donosi zakone koji bi štetili interesima velikih koji su tu involvirani još od početka rata devedesetih godina“, obrazložio je Kozomara.
Po njegovom mišljenju, male su šanse da se to sprovede zbog snažnog uticaja Zapada, zapadnih ambasada, pogotovo britanske i američke, koje, kako kaže, u BiH donose sve odluke.
Uprkos svim mogućim ograničenjima i protivljenjima, po oceni analitičara iz Beograda Dragomira Anđelkovića, RS treba da insistira na donošenju zakona koji bi učinio transparentnim to koliko inostranog novca i odakle dolazi u razne organizacije u Srpskoj.
On za Sputnjik napominje da je u nizu zemalja u svetu uobičajeno da postoji ta vrsta provere dobijanja i trošenja sredstava iz inostranstva, odnosno da postoji zakonska obaveza da kad neko dobija sredstva iz inostranstva to bude jasno naglašeno.
„Prva je Amerika svojevremeno donela takav zakon. Ko god dobija pare iz inostranstva, mora da bude definisan kao lobista inostranih interesa, jer niko ne daje novac tek tako. Rusija je po uzoru na američki zakon, takođe, donela svoj koji tretira one organizacije koje rade za strane finansijere kao strane agente. Ne kao špijune, nego kao predstavnike stranog interesa. Mi bismo to ovde rekli lobiste“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Mada je, kaže, dobro poznato da Rusija ima vrlo malo fondova za finansiranje propagandnih akcija u inostranstvu i da 99 odsto novca koji dolazi na Balkan dolazi od zemalja NATO-a, on smatra da bi bilo normalno da i Srbija i RS imaju takve zakone i da ih je davno trebalo doneti, da se jasno zna ko je i odakle finansiran i kako taj novac troši.
Građani, ističe Anđelković, treba da budu svesni da kada se neko izdaje kao borac za ljudska prava i demokratiju, a finansiran je, primera radi od SAD, on naravno, pre svega radi u interesu Amerike. To je, dodaje on, legitimno, ali se mora znati kako ne bi bilo manipulacija koje su vrlo česte, kako se borba za strane interese ne bi prikrivala predstavljajući se kao zalaganje za interese građana Srbije i RS.
Komentarišući skepsu po pitanju sprovođenja takvog zakona koja bi mogla biti ograničena delovanjem organizacija finansiranih iz inostranstva u RS, a registrovanih u Federaciji BiH, analitičar iz Beograda ne spori da bi to mogao da bude ograničavajući faktor. Dodaje, međutim, da je ta situacija i vrlo jasan znak prepoznavanja da je u pozadini borba za nečiji interes.
„Ko radi u RS, a registruje svoju delatnost u Sarajevu, u Federaciji, on to radi s nekim razlogom. I građani RS treba da budu svesni da kada im neko dolazi iz Federacije i bavi se pitanjima ljudskih prava, korupcije i sličnim temama u RS, to verovatno zloupotrebljava u političke svrhe“, smatra Anđelković.
On ne odbacuje realnost da će biti pritisaka, kao što je bilo na mađarskog premijera Viktora Orbana da odustane od zakona popularno nazvanog „Stop Sorošu“.
„Oni koji zloupotrebljavaju priču o nevladinom sektoru da bi se politički angažovali u ime stranih interesa, naravno ne žele da se to vidi. Kako god bilo, RS treba da insistira na tom zakonu, jer i tako ti koji rade za strane interese rušiće Republiku Srpsku. Oni i sada pokušavaju da unesu haos u političke procese koji se tamo odvijaju, pokušavajući da podrže centralizaciju Bosne i Hercegovine. Znači, kad već neko radi protiv vas, svejedno je da li to radi iz ovog ili onog razloga. A treba povući mere kojima takvo delovanje može da se ograniči“, zaključio je Anđelković za Sputnjik.
