Ubijanje Srba u Jasenovcu, ali i sve ono što je prethodilo tome mora se na međunarodnom nivou okarakterisati kao genocid, rekao je predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik otvarajući u Banjaluci Konferenciju o Jasenovcu, koja je pre prestonice RS održana u Njujorku i Izraelu.
„Osim utvrđivanja činjenica za sistem logora Jasenovac, treba ući i u pozadinu, odnosno pripremu jednog takvog zločina, koji se nije desio samo te godine kada se dešavao, već je bio deo organizovane pripreme hrvatskih nacionalista još od samog početka formiranja zajedničke jugoslovenske države tog vremena“, rekao je Dodik novinarima.
Kada je reč o onome što se tokom Drugog svetskog rata događalo u Jasenovcu i širom Nezavisne Države Hrvatske, nije sporno da se radi o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima, kao što nije sporno da je zvanična politika NDH imala genocidni karakter, kaže profesor međunarodnog krivičnog prava Milan Škulić.
„S druge strane, čisto pravno posmatrano, i Srbija i RS teško mogu nešto više da postignu na pravnom planu, jer genocid kao posebno krivično delo nije postojao u to vreme. Ono je nastalo tek kasnije, nakon Drugog svetskog rata, tako što je u Statutu međunarodnog krivičnog tribunala za suđenje u Nirnbergu nacističkim ratnim zločincima pripisan zločin protiv čovečnosti, koji je kasnije preimenovan u genocid. Tako je znatno kasnije postao vrsta takozvanog kapitalnog međunarodnog krivičnog dela“, objašnjava Škulić.
Ipak, kako kaže, sa stanovišta srpskih nacionalnih interesa, treba čuvati sećanje na naše žrtve sistematskog genocida koji je počinio ustaški režim u NDH.
Kada je Hrvatska tužila prvo SRJ, a kasnije i Srbiju za genocid tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, vrlo jak argument Srbije, kaže Škulić, u njenoj protivtužbi za genocid nad srpskim narodom u Hrvatskoj nije bilo samo ono što se dešavalo u operacijama „Bljesak“ i „Oluja“ već i istorijski kontekst iz vremena Drugog svetskog rata, objašnjava Škulić.
„Ali to je bilo samo da se objasni da su Srbi na teritoriji novonastale Hrvatske imali mnogo razloga da se osnovano boje tog novog režima koji je zvanično izjavio — a to je čuvena izjava Franje Tuđmana — da se nova Hrvatska temelji i na osnovama ustaške NDH“, kaže Škulić.
Kao primer kako može da se sačuva sećanje na žrtve genocida u NDH, Škulić navodi primer Jermena, nad kojima su turske vlasti izvršile genocid tokom Prvog svetskog rata.
Jermenija te događaje obeležava svake godine pod imenom „veliki zločin“, a nekoliko desetina država sveta priznalo je i osudilo genocid nad jermenskim narodom. U jermenskoj prestonici Jerevanu podignut je monumentalni spomenik žrtvama velikog zločina.
„Mislim da više možemo postići na simboličkom planu time što bismo bolje razjasnili uzroke tog masovnog zločina. Možda čak napraviti i neki monumentalni spomenik koji bi ukazao na to da Srbija ne zaboravlja žrtve genocida, koji tada nije postojao kao posebno krivično delo, ali jeste defakto bio genocid“, smatra Škulić.
