„Da li je to referendum, da li su to možda izbori, ali i jedno i drugo izjašnjavanje je demokratsko“, rekao je Drecun za Radio-televiziju Srbije i naveo da zasad postoji veliki otpor i Prištine i zapadnih zemalja da se o statusu Kosmeta uopšte razgovara, jer misle da je to pitanje zatvoreno.
Drecun je za RTS rekao da će se tek videti na koji način bi građani Srbije mogli da se izjasne — ako se postigne sporazum sa Prištinom koji će regulisati konačni status Kosmeta, a koji će biti potpuno drugačiji od onoga što se sada nameće kao jednostrano rešenje.
Istakao je da među zemljama koje nisu priznale Kosovo ima i pet članica EU.
„I najveće zemlje na svetu, i geografski i po broju stanovnika. I Kina, Rusija, Indija… Vidite da većina čovečanstva ne priznaje tu samoproglašenu državu, da mnoge države povlače priznanje, a sada smo utvrdili i kako se priznanje nekih majušnih država dobijalo — radilo se i novcem i obećanjima i pritiscima i pretnjama“, rekao je Drecun.
Dodao je da i Priština i zapadne zemlje računaju na to da će moći preko pritisaka, čak i ucena, da nateraju Srbiju da se odrekne dela svoje teritorije.
„Onog trenutka kada vodećim zapadnim državama bude potpuno jasno da Srbija neće podleći pritiscima, čak ni po cenu neulaska u EU, da će insistirati na tome da se problem Kosmeta reši kompromisom — mislim da će onda Zapad morati da krene tim putem i dâ direktivu Prištini“, rekao je Drecun i dodao da su SAD adresa sa kojom može da se razgovara.
ZSO ključ dogovora
Komentarišući navode prištinskog koordinatora za dijalog sa Beogradom da je priča o ZSO gubljenje vremena, Drecun je rekao da onda nije trebalo ni da ulaze u proces normalizacije odnosa.
„Ključan deo tog dogovora je ZSO. Mi želimo da institucionalno zaštitimo položaj srpskog naroda, njegove slobode i prava, da mu omogućimo da živi normalno, ne da bude činilac drugog i trećeg reda, i zato smo pristupili u proces normalizacije odnosa“, kaže predsednik Odbora za KiM ističući da je reč o pokušaju da se potpuno odbaci briselski proces i dogovori koji su postignuti.
„Stvara se zadati ambijent za rad tima koji treba da definiše statut ZSO, kojem se unapred poručuje da sve to što radi ne treba da bude u skladu sa Briselskim sporazumom, nego sa tzv. ustavom, a to je i Ramuš Haradinaj uradio. To je neodgovorno, provokativno ponašanje Prištine, suprotno od onoga što je dogovoreno i što bi trebalo da bude i interes Albanaca“, dodao je Drecun.
