Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril je sa bine pozdravio sve okupljene i čestitao veliki praznik — Dan apostola Ćirila i Metodija, slovenskih prosvetitelja.
„Okupljamo se na Crvenom trgu na ovaj dan kako bismo se setili naših predaka, mislili o izvorima i počecima tog ogromnog puta, dramatičnog, ali istovremeno i pobedonosnog, koji su prešli slovenski narodi, naš ruski narod, taj put od početaka pismenosti do svih današnjih znanja moderne nauke“, rekao je patrijarh.
Publika je burno pozdravila uključenje iz Beograda i zajedno sa velikim moskovskim horom, pratila izvođenje pesme „Tamo daleko“, koju je, pod dirigentskom palicom Bojana Suđića, izveo hor i orkestar. Pred Hramom Svetog Save je uz rame uz rame sa horom i okupljenim građanima stajao i ruski ambasador Aleksandar Čepurin.
Ovo je veliki praznik za celu Rusku Federaciju i zato ne čudi što su bukvalno svi gradovi od Vladivostoka na Dalekom istoku Rusije pa sve do Kalinjingrada spremili svoje praznične koncerte.
Okupljenu mnogobrojnu publiku je pozdravila i potpredsednica Vlade Ruske Federacije Olga Golodec:
„S nama peva cela Rusija, svih 85 subjekata, i gotovo milion ljudi. Praznik okuplja i ujedinjava sve slovenske narode i mi smo veoma zahvalni patrijarhu koji je započeo ovu predivnu tradiciju.“
Tokom moskovskog koncerta je organizovano uključenje iz prestonice ruskih Kozaka, grada Krasnodara, kao i iz bugarske prestonice, grada Sofije. Na Crvenom trgu su se, tokom koncerta, mogle čuti kako duhovne pesme, tako i popularne dečje numere, ali i muzika iz filmova. Među izvođačima su bili i hor Ruske garde, hor Sretenskog manastira, hor folklornog ansambla „Pjatnicki“ i brojni solisti.
Organizatori ovog koncerta su Ruska pravoslavna crkva, uz Ministarstvo kulture Ruske Federacije, Gradsku vladu Moskve i državnu ustanovu „Roskoncert“. Po svom sadržaju Dan slovenske pismenosti i kulture je jedini državno-crkveni praznik u Rusiji u čijem pripremanju i praznovanju učestvuju državne i društvene organizacije, zajedno sa Ruskom pravoslavnom crkvom.
Tokom današnjeg praznika se u Uspenskom hramu u Kremlju, ali i u svim hramovima širom Rusije održavaju liturgije, organizuju izložbe i koncerti, kao i naučnopraktične konferencije. Tradicionalno se, na današnji dan održava međunarodna naučna konferencija „Slovenski svet: sličnosti i razlike“.
Praznik je posvećen braći misionarima, Vizantincima Ćirilu i Metodiju, koji su stvorili glagoljicu — prvu slovensku azbuku, iz koje se kasnije rodila ćirilica — pismo mnogih slovenskih naroda. Nasleđe Ćirila i Metodija ostavilo je veliki uticaj na kulturu slovenskih naroda i država: najpre Rusije, Bugarske, Makedonije, Belorusije, Ukrajine i Srbije, ali i Češke, Slovačke i Hrvatske.
U Rusiji se odavno praznuje Dan sećanja na braću prosvetitelje Ćirila i Metodija, najpre u okvirima crkve. Postojao je period, kada zbog određenih političkih okolnosti, ovaj dan nije obeležavan, ali se tokom 19. veka tradicija obnovila.
Zvanično je na državnom nivou Dan slovenske pismenosti i kulture bio prvi put svečano obeležen 1863. godine, u čast hiljadugodišnjice prve slovenske azbuke, koju su stvorili sveci Ćirilo i Metodije. Iste godine je bio donet i ukaz kojim se ovaj dan proglašava za praznik.
Tokom perioda sovjetske vlasti, praznik je bio skrajnut. Tek je 1986. godine, i to na dalekom severu, u gradu Murmansk bio obeležen kao Praznik pismenosti. Naredne godine je bio slavljen u gradu Vologda, a 1988. godine u Velikom Novgorodu. Interesantno je da su Kijev 1989. i Minsk 1990. bili gradovi domaćini praznika Dana pismenosti.
Sve do 2009. godine različiti ruski gradovi su bili domaćini prazničnih svečanosti ovog važnog dana za slovensku pismenost i nauku. U Saratovu, u martu 2009. godine bilo je odlučeno da Moskva bude glavni domaćin višednevnih praznika posvećenih pismenosti i kulturi.