U okviru Zajednice, Kijev je potpisao hiljade dokumenata, kao što su sporazumi o bezviznom režimu i humanitarnoj i migracionoj saradnji, piše poljski list „Žečpospolita“.
Ako Ukrajina raskine ove ugovore, više od tri miliona građana neće moći da radi u Rusiji. List smatra da će Kijev učiniti sve kako bi izlaz iz Zajednice nezavisnih država bio samo za pokazivanje. Tako je svojevremeno postupila Gruzija, izašavši iz ZND, ali poštujući sve sporazume koji su joj bili od koristi.
Ekonomisti ističu da je jedan od najvažnijih sporazuma onaj o slobodnoj trgovini. U slučaju njegovog raskida, Kijev će se suočiti sa milijardama gubitka, jer je za zaključivanje novih trgovinskih sporazuma, na primer sa Kazahstanom ili Belorusijom, potrebno određeno vreme.
Kijev je više puta pokretao pitanje izlaska iz ZND. O ovoj temi raspravlja se od 2005. godine. U martu 2014, nakon ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom, ukrajinske vlasti su objavile svoju odluku da napuste Zajednicu.
Ukrajina je ratifikovala sporazum o stvaranju ZND i protokol sporazuma u decembru 1991. godine. Kijev, međutim, nije ratifikovao Povelju Zajednice i nije postao punopravni član organizacije.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je 20. maja potpisao ukaz kojim se opozivaju svi predstavnici Ukrajine iz statutarnih organa ZND. Dana 22. maja stupio je na snagu ukaz o uvođenju rešenja Saveta za nacionalnu bezbednost od 2. maja o prekidu određenih međunarodnih ugovora koji su zaključeni u okviru ZND.
