Odgovor na pitanje kako će se ubuduće definitivno zvati država Makedonija nalazi se u Vašingtonu!
Naime, ime koje je posle Samita EU i država Zapadnog Balkana — Republika Ilindenska Makedonija — bilo prihvatljivo za obe strane, ipak nije prošlo. Stvari su se posle dva dana ponovo zakomplikovale. Upravo zbog toga, makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov i njegov grčki kolega Nikos Kocijas, sastaće se 24. i 25. maja u Njujorku, u prisustvu specijalnog predstavnika UN Metjua Nimica, koji posreduje u sporu oko imena Makedonije.
Grčki list „Vima“ navodi da bi taj sastanak mogao da pruži poslednju priliku da se postigne napredak posle „neuspeha“ sa predlogom o „Ilindenskoj Makedoniji“ i da se obe strane vrate na pet predloga koje je predložio Nimic. Kako „Vima“ navodi, dominiraju dva predloga — „Nova Makedonija“ i „Gornja Makedonija“, iako se od ranije zna da ova imena nisu prihvatljiva ni za jednu stranu, uključujući i treću — Bugarsku. Ova velika zainteresovanost Amerike da reši to pitanje, po rečima politikologa iz Skoplja Branka Đorđevskog, ima više aspekata, ali on na prvo mesto stavlja onaj koji se tiče želje Amerike i NATO-a da Makedoniju što pre vide u ovoj vojnoj Alijansi.
„Americi je veoma stalo da Makedonija uđe što pre u NATO i da se reši taj problem sa imenom, jer je on uzrok blokade, prvenstveno da bi sprečili širenje ruskog uticaja u regionu“, navodi naš sagovornik.
On ne sumnja da će Amerika pojačati svoj pritisak na obe strane da reše problem imena pre predstojećeg samita NATO-a u julu, kako bi Makedonija postala deo ove Alijanse. Iako ne veruje da to može da se desi, pre svega zbog oštrog protivljenja grčke opozicije ovom rešenju za ime Makedonije, ne potcenjuje moć pritisaka koji bi Amerika mogla da nametne, kako bi ostvarila svoj cilj.
„Signal za to je i nedavno ’javljanje‘ američkog potpredsednika Majkla Pensa koji je razgovarao sa Ciprasom i ukazao mu na želju Amerike da se problem što brže reši. Dakle, nema dileme da će Amerika tokom posete makedonskih i grčkih zvaničnika iskoristiti šansu da pokuša da insistira da ovo bude rešenje za promenu imena Makedonije“, objašnjava Đorđevski.
On ujedno i podseća da makedonska Vlada nije odbacila ovaj predlog i pored protivljenja opozicije. To se, kako kaže, vidi i iz namere da raspišu referendum na kome bi se građani izjasnili po ovom pitanju. No, i da referendum bude u korist imena za koje se zalažu Zaev i Amerika, Đorđevski podseća da je za tako nešto potrebna promena Ustava, što znači i podrška dvotrećinske većine u Parlamentu, što Zaev nema.
„Ovo znači da će ovaj predlog za ime biti i dalje u igri, ali i da će pokušati da se pritiskom izdejstvuju i neke modifikacije. To jest, da se Grčkoj daju neke garancije oko onoga što ona smatra da je pretnja, a to je određeni makedonski iredentizam. Dakle, poslednji predlog za ime Makedonije je i dalje u igri, ali ne znam da li će i kako će moći da se oživi“, objašnjava Đorđevski.
On u svom zaključku navodi i da je veoma bitno da li će se u nekom modifikovanom predlogu ostaviti za unutrašnju upotrebu naziv države, kako stoji i u Ustavu — „Republika Makedonija“, dok bi novi bio za „spoljnu upotrebu“, jer bi ovakva varijanta bila možda prihvatljiva i za opoziciju, a samim tim bi i izmene Ustava bile minimalne, to jest, mogle bi se i obaviti i običnim aneksom.
Makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov izjavio je da će smatrati sebe odgovornim ako ne uspe proces pregovora o rešavanju dugotrajnog spora oko imena sa Grčkom i da će odmah podneti ostavku, što bi moglo da bude novi problem za Zaeva, jer bi na taj način i ionako krhka vlada Zaeva bila dodatno uzdrmana.
Vlada Makedonije je u saopštenju navela da nikada nisu bili bliže rešenju, a da prijateljstvo dveju zemalja i dvaju naroda nikada nije bilo veće.
Spor sa Grčkom oko imena Makedonije traje više od 25 godina i to je kočnica na putu evroatlantskih integracija službenog Skoplja, ali i učlanjenju u NATO.
