Iako ovo zvuči kao scenario nekog horor filma, bio je posebno stravičan za sve stanovnike okolnih područja. Vulkanska erupcija koja se dogodila 400 godina ranije napravila je veliki krater u jezeru, u kojem se tokom vekova gomilala ogromna količina ugljen-dioksida.
„Duboko ispod površine gas je ’otputovao‘ u podzemlje i stvorio izvore pune ugljen-dioksida koji su pomalo curili u jezero“, rekao je doktor Džordž Kling, biolog sa Univerziteta u Mičigenu.
Problem sa CO2 je što se nakuplja i „podiže“ kao u flaši napunjenoj sodom ili nekim gaziranim pićem, dodaje Kling, i ističe da pravo stanje, taj veliki pritisak, zapravo ne može da se vidi sve dok je čep na flaši, a kod jezera je taj čep težina vode.
„U trenutku podizanja čepa, on eksplodira poput flaše gaziranog pića koju otvorite nakon mućkanja, pa vam tada ceo njen sadržaj izleti napolje, nakon čega velika količina CO2 izbija u atmosferu“, obasnio je Kling.
Okidač mogu da budu padavine ili zemljotres, kao što je bilo i u slučaju Niosa, gde je pre incidenta zabeležena kiša koja je prouzrokovala i velika klizišta i uz sve to pokrenula ovu prirodnu katastrofu.
Vulkanolozi i inženjeri pokušavaju da smanje rizik od ugljen-dioksida u takvim jezerima, kojih ima samo tri na svetu, prvenstveno pomoću cevi koje bi trebalo da ispumpaju gas. Iako je skoro neverovatno da bi isti slučaj mogao da se ponovi, postoji mala mogućnost nove erupcije.
Uprkos naporima koje stručnjaci ulažu kako bi informisali građane i upozorili ih na opasnost koja i dalje preti u tom području, mnogo stanovnika ovih krajeva se vratilo u svoje domove, najviše zbog toga što žive od poljoprivrede, pa žele da iskoriste vrlo plodno tlo u tom području, piše „Ozi“.
Ali, opasnost ne vreba samo zbog CO2, već i brane napravljene od vulkanskog pepela i stena na jednoj strani kratera. Ako se ona ošteti, mogla bi da prouzrokuje veliku poplavu koja bi mogla da pogodi Nigeriju i ugrozi živote oko 5.000 ljudi, smatra Kling.
Scenario bi mogao da bude još gori ako takav poremećaj dovede do pomeranja jezera, a time i „probudi“ ostatak ugljen-dioksida koji je potisnut na dnu, piše „Ekspres“.
Ta potencijalna dvostruka opasnost podstakla je razvoj niza projekata kojima je cilj da učvrste branu.
B92
