Bez obzira na složenu političku situaciju, Rusija i Nemačka smatraju da je neophodno održavati redovne kontakte, izjavio je u petak ruski predsednik Vladimir Putin na konferenciji za novinare nakon razgovora s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Sočiju.
Prema Putinovim rečima, Rusija je spremna da sarađuje s nemačkim kolegama na uzajamno korisnoj osnovi u interesu naroda dveju zemalja. Ruski predsednik je istakao da „normandijski format“, u kom učestvuju Rusija, Francuska, Nemačka i Ukrajina radi rešavanja krize na istoku Ukrajine, u ovom trenutku nema alternativu.
Nije vreme za savezništvo
Diplomatu Pavla Jevremovića taj sastanak ne iznenađuje jer je Nemačka, kao kaže, ipak imala odmeren i razuman stav.
„To je pre svega ozbiljna i velika privreda. I tu su uz Rusiju. Na kraju krajeva, tu su i istorijska iskustva koja znamo kakva su. U ovom policentričnom svetu ipak je dobro da zemlje polaze od svojih ili regionalnih interesa i da se vodi razuman političi dijalog“, napominje Jevremović za Sputnjik.
Taj diplomata ne predviđa da će ovakvi sastanci značiti približavanje Nemačke i Rusije, ali veruje da su oni u obostranom i širem evropskom interesu i da je to dobro.
„Ne mislim da bi sad to vodilo nekakvim specijalnim odnosima, poput nekog savezništva ili dogovora. Ipak nije vreme za takve stvari“, precizira svoje stanovište Jevremović.
Približavanje Rusiji je u interesu Evrope, pošto će to osigurati bezbednost i postići razoružanje, izjavila je u intervjuu za „Noje osnabriker cajtung“ kopredsednica partije Levica u nemačkom Bundestagu Sara Vagenkneht.
Ona je pozvala na okončanje „ledenog doba u odnosima sa Moskvom“. „Sankcije uglavnom štete evropskim i nemačkim preduzećima, tako da je u našem interesu da ih ukinemo“, istakla je ona.
Vagenknehtova je, pritom, istakla da Berlin treba da nastavi da kritikuje ujedinjenje Krima sa Rusijom i akcije Moskve u Siriji, „ali ako kritikuju oni koji sami vode međunarodni rat koji krši međunarodno pravo, onda to zvuči vrlo licemerno“.
Crvena Sara glas razuma
Vagenkneht smatra da su Sjedinjene Američke Države potrošile pet milijardi dolara kako bi svrgnule vlast u Ukrajini. „Pritom, zemlja i dalje namerava da se priključi NATO-u. Svi su znali da Rusija neće čekati da se vojna baza na Krimu nađe na teritoriji NATO-a“, navela je nemačka poslanica.
„To je toliko jasna izjava da nema nešta naročito da se tumači. To odražava realnu situaciju, to je tako. I dobro je da se čuje javni glas, glas razuma, rekao bih. Pogotovu od uticajne ličnosti u Bundestagu. Mislim da to doprinosi razumnom odnosu prema regionalnim i evropskim problemima“, tumači za Sputnjik Pavle Jevremović.
Ta izjava nije ništa novo, napominje on, jer su se slične poruke čule i ranije.
„Međutim, ovoga puta je ipak značajno da se to događa u jednom političkom trenutku gde odražava jednu potrebu. U tom smislu, rekao bih da ima veću političku težinu i izgled da utiče na događaje“, zaključuje Jevremović.
