Države Kvinte — SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija — ponovo su poručile zvaničnom Beogradu, nakon prošlonedeljnog sastanka u Vašingtonu, da se neće tolerisati nikakvo „prekrajanje granica“ kad je reč o rešavanju kosovskog pitanja i da „nema više vremena za gubljenje“ u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, spekuliše se u beogradskim medijima.
Gaza pokazna vežba
Najave ovakvog scenarija nisu nove i u poslednje vreme se čak moglo čuti da pominjani rok za neku vrstu dogovora Beograda i Prištine neće biti 2019. već možda i kraj ove godine. S druge strane, kao da se zapadni centri uporno oglušuju o poruke iz Beograda da Srbija traži kompromis.
Šta može Zapad ako Srbija na njihove tvrde zahteve kaže: Ne!
Ne verujem ni u kakvo uvođenje sankcija Srbiji, kaže za Sputnjik kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović, ukoliko ona do kraja godine ne pristane na rešenje za Kosovo i Metohiju, koje odgovara Vašingtonu i Briselu.
„Međutim, ovo što se desilo sa preseljenjem Ambasade SAD u Jerusalim i pokolj koji se odigravao u Gazi, uporedo sa proslavom tog preseljenja, jeste pokazna vežba za to šta ti se desi kad se suprotstaviš nekom važnom interesu zapadnih sila“, sugeriše Smajlovićeva.
Amerika je na ubistvo skoro 60 nenaoružanih demonstranata i civila rekla da Izrael ima pravo da se brani, napominje ta kolumnistkinja, a Evropska unija nije čak smogla snage ni da izda neko zajedničko saopštenje povodom toga.
Prema tome, Evropljani nemaju snage da se usprotive Americi, konstatuje ona, a Amerikanci kad se desi nešto kao što je ovo sa Izraelom i Gazom, ne izdaju saopštenje da kažu: „Vi ćete stradati, mi nećemo pomaći prstom da vam pomognemo ako nam se suprotstavite“, nego kažu: „Izrael ima pravo da se brani.“
„Dakle, ako bi Srbija išla vrlo direktno da se konfrontira sa nekim izričitim američkim i evropskim zahtevima, mogu da zamislim da se Srbiji uvedu različita ograničenja i sankcije. Ali, nikad neće biti rečeno: ’Ovom merom i sankcijom vas kažnjavamo što niste hteli da pristanete na nezavisnost Kosova.‘ Nego će reći: ’Niste poštovali nezavisnost pravosuđa, kod vas nema slobode medija, nema sigurnosti investiranja…‘“, smatra Ljiljana Smajlović.
Naime, Zapad na raspolaganju ima mnoštvo instrumenata da zagorča život zemlji koja se odupire njegovoj volji, ističe ona, a pogotovo je problem u tome što Srbija ima veoma mnogo taoca na Kosmetu.
„Srbi na Kosovu su na neki način naši taoci. I pritisak na srpske porodice i civile na Kosovu sâm po sebi može da bude vrlo žestok instrument i vrlo žestoka sankcija, iako se tako ne bi zvala. To smo videli iz hapšenja Marka Đurića, to smo videli uostalom i sa ubistvom Olivera Ivanovića“, podseća Smajlovićeva.
Kad je u Iran u pitanju, koji Amerika otvoreno smatra svojim neprijateljem, onda Vašington, ukazuje Smajlovićeva, otvoreno kaže: „Mi želimo promenu režima.“
„Ne mogu da zamislim da se protiv Srbije koriste takve rečenice, ali na neki način, kad vi podstičete nezadovoljstvo protiv vlasti, kad kažete: ’Evo, nažalost, mogli ste da otvorite još 10 poglavlja, ali neće moći jer vaša vlast ne želi da poštuje slobodu medija‘, to je već, naravno, korak ka podsticanju bunta protiv režima. I to je neka vrsta poruke opoziciji da ustane protiv lidera koji ometa narod na putu u Evropsku uniju i bolju budućnost“, rezonuje kolumnistkinja.
Nema šargarepe, a ni velike motke
To su sve, kaže Smajlovićeva, hipotetički scenariji jer se ne očekuje da Zapad kaže: „Vučić nije hteo da nam učini to što smo tražili od njega oko Kosova, e sad ćemo mu pokazati kako je to kad izgubi našu naklonost.“
„Sa druge strane, to što se to neće otvoreno reći, ne znači da se takve stvari ne bi desile. Uostalom, takve stvari se već dešavaju. Vi sad imate tekstove u zapadnoj štampi, vi imate način na koji američki ambasador u poslednje vreme govori. Većina ljudi misli da je ’Informer‘ vrlo blizak Vučiću i vlastima, a američki ambasador kaže da je to ološ od medija. Njegov sarkazam prema ministru Vulinu je meni veoma neobičan. Znate, jedna je stvar kad vi o tabloidu kažete nešto loše, druga je stvar kad se vi izrugujete nečijem ministru odbrane. To sve već smatram porukama i pritiscima na Aleksandra Vučića“, navodi Smajlovićeva.
Apsolutno nema rokova za Kosovo, tvrdi ta kolumnistkinja i podseća da EU nije htela da upiše 2019. kao neki rok za pravnoobavezujući sporazum.
„To je pisalo u briselskom nacrtu, pa je ispalo. Ispalo je zato što postoje mnoge važne zemlje koje ne žele ni na koji način da se obavežu da će proširiti EU. Nisu Evropljani rekli da će izbaciti 2019. da ne bi izvršili pritisak na Srbiju. Ne, oni su izbacili taj rok jer nisu hteli da ohrabruju Srbiju u uverenju da može da se pridruži Evropskoj uniji 2025. godine“, tvrdi Smajlovićeva.
Ona veruje da rokovima koji se objavljuju neko pokušava da manipuliše, da spinuje i da kaže da će svaka naredna ponuda biti mnogo gora.
„Međutim, već slušam u Beogradu zapadne diplomate koje mi govore: ’Vama se žuri u EU, Albancima se nigde ne žuri. Svakako, vreme radi u njihovu korist, vi treba da se borite da što pre to završite.‘ To je zato što ne postoji nikakva šargarepa. Ne postoji neka opipljiva šargarepa — da se kaže Srbiji: ’Ako ove godine zaključite pravnoobavezujući sporazum sa Prištinom, vama će se desiti neke divne stvari.‘ Ali nama se neće desiti nikakve divne stvari, ni da sutra u Sofiji zaključimo taj pravnoobavezujući sporazum. Prema tome, oni moraju da nam prete nekim nedefinisanim pritiscima, nedefinisanim sankcijama i nedefinisanim lošim stvarima koje bi mogle da nam se dese dogodine, kad će ponude biti još lošije“, kategorična je Smajlovićeva.
Ovde se radi o tome da nema ni šargarepe, a ni neke naročite motke, posebno naglašava ona i dodaje: „Ako vam neko kaže: ’Dajte Kosovu stolicu u UN da bismo mi vas, možda kroz sedam godina, primili u EU‘, ne razumem kako bi neki pregovarač na takvu ’ponudu‘ mogao da pristane.“
