Ovaj predlog zakona je podigao veliku prašinu u Rusiji, ali većina politikologa je saglasna da on štiti ruske interese, kako u ekonomskoj sferi tako i na pravnom polju. Eksperti takođe podsećaju da slična praksa već postoji u SAD.
Politikolozi kažu da predlog zakona o krivičnoj odgovornosti, s jedne strane, ima preventivnu funkciju za potencijalne prekršioce, a sa druge strane zaštitnu funkciju za Ruse i kompanije koje su pod sankcijama.
Politikolog Anton Hašenko navodi da su dosad neki pojedinci i pravna lica, iz nekog razloga, smatrali prihvatljivim da zarađuju novac u Rusiji, a da žive po zakonima SAD i nanose štetu građanima i ekonomiji sopstvene države — Rusije.
On je takođe podržao predlog zakona o kažnjavanju onih Rusa koji pomažu stranim zemljama da „kuju“ sankcije protiv Rusije i njenih građana, ističući da je vreme da se to zaustavi.
Podsetimo, Zakon o krivičnoj odgovornosti za poštovanje zapadnih sankcija u Rusiji je dat na razmatranje u Državnu dumu i usvojen je na drugom čitanju. Dokument predviđa kaznu zatvora do četiri godine, prinudni rad u tom roku ili novčanu kaznu do 600.000 rubalja.
Za Ruse koji pomažu uvođenje ograničavajućih mera predviđeni su lišavanje slobode do tri godine i novčana kazna do 500.000 rubalja. Za pravna lica će biti donesen poseban zakon o administrativnoj odgovornosti.
Autori inicijative su predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko i predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin, kao i lideri parlamentarnih partija.
Analitičari objašnjavaju da će uvođenje odgovornosti za poštovanje antiruskih sankcija na teritoriji Rusije ojačati položaj ruskih kompanija i ruske države pred različitim sudovima, u slučaju da zapadne kompanije ne ispune svoje obaveze prema njima obrazlažući takve poteze antiruskim sankcijama.
Prema njihovim rečima, slična praksa već postoji u SAD kada američke kompanije odbijaju da ispune svoje obaveze prema ruskim partnerima, uz obrazloženje da će u slučaju saradnje snositi krivičnu odgovornost.
Politikolozi objašnjavaju da će ruske kompanije sada takođe moći da se oslone na tu praksu kako bi dobile jednaka prava u odnosu na njihove zapadne partnere u sudovima.
Politikolog Viktor Marahovski ističe da SAD, koje su započele sankcioni rat, odavno primenjuju mere protiv onih koji ih ne poštuju.
Analitičari podsećaju da Vašington svoje zakone nameće i drugim državama, dok Rusija te mere uvodi samo na svojoj teritoriji.
„Ovaj zakon je prirodna posledica sankcionog režima i režima izolacije koji pokušavaju da protiv naše zemlje izgrade SAD i njihovi saveznici. Naravno da sve kompanije i osobe koje podržavaju te sankcije unutar naše zemlje treba sankcionisati. Ako ništa drugo, javnost treba da zna ko u Rusiji podržava te restriktivne mere zarad finansijske koristi ili iz bilo kog drugog razloga. U svakom slučaju, potrebno je sesti i pažljivo, uz pomoć stručnjaka, izraditi sve aspekte zakona, kako bi se sačuvali ti ugovori koji su korisni za našu ekonomiju i shodno tome realizovati taj predlog zakona. Svim sankcijama treba pristupiti kreativno. Amerikanci su, na primer, uvodili sankcije Južnoafričkoj Republici, ali uprkos tome nisu se libili da u toj zemlji kupuju strateške sirovine koje su im neophodne“, kaže za Sputnjik Bogdan Bespaljko, član Saveta za međuetničke odnose pri predsedniku Rusije.
Novi predlog zakona pokrenuo je polemiku u ruskim stručnim krugovima, jer ga politikolozi i pravnici tumače na različite načine.
Zamenik predsednika Jedinstvene Rusije Andrej Isajev je objasnio da se taj zakon ne odnosi na pravna, već na fizička lica. Kako je rekao, banka ne može krivično da odgovara, niti se banka ili kompanija mogu poslati u zatvor, ali će svaki čovek koji poštuje američke sankcije krivično odgovarati.
Na primer, ako banka odbije da državljaninu Ruske Federacije, koji je pod sankcijama, otvori račun, ili obrnuto, zatraži da zatvori račun, to službeno lice će odgovarati.
Ili, ako jedna kompanija prekine dugoročni ugovor sa drugom samo zato što je ona pod sankcijama, to će se tumačiti kao kršenje ruskog zakona, a poštovanje zakona druge zemlje, i to će povući krivičnu odgovornost. To se odnosi na kompanije koje posluju na teritoriji Rusije i pod ruskom jurisdikcijom, naglasio je Isajev.
Deputat je naveo da će biti sastavljen poseban zakon o administrativnoj odgovornosti, prema kome će kompanije biti kažnjavane za takve radnje, a ljudi će biti krivično odgovorni.
Isajev je takođe naveo i druge primere, objašnjavajući da Zakon krivičnoj odgovornosti za poštovanje zapadnih sankcija predviđa dva dela. Prvi se odnosi na službena lica, građane Rusije, koji krše zakonodavstvo zemlje kako bi „izvršili volju druge države“. On je kao primer naveo situaciju kada rukovodilac firme odbija da isporuči robu fabrici koja je potpala pod sankcije i na taj način ugrožava hiljade radnika te firme. Defakto je na taj način, smatra Isajev, počinjen „težak ekonomski kriminal, koji povlači za sobom velike ekonomske gubitke“.
U tom slučaju, naveo je deputat, može biti predviđena takva odgovornost kao što je lišavanje slobode do četiri godine.
Drugi deo podrazumeva krivičnu odgovornost za pomaganje stranim državama u pripremi antiruskih sankcija. Ovakav zločin, kako je dodao, predviđa kaznu od tri godine zatvora.
On je precizirao da se u ovom slučaju radi o „prikupljanju informacija i sastavljanju spiskova osoba protiv kojih treba uvesti sankcije, a za potrebe stranih država“. Takvi koraci, ističe Isajev, govore o postojanju namere da se protiv Rusije ili njenih građana uvedu restriktivne mere.
Podsetimo, osim Zakona o krivičnoj odgovornosti za poštovanje zapadnih sankcija, ruska Državna duma će razmotriti i zakon o uzvratnim merama SAD i drugim državama. On daje pravo da Vlada na zahtev predsednika uvodi recipročne mere: zabranu ili ograničavanje uvoza određenih proizvoda i prekid saradnje u određenim oblastima.
