Takozvani premijer kosova Ramuš Haradinaj zatražio je da se aktivira Zakon o Trepči usvojen pre tri godine, bez prisustva Srba, po kome rudnik „Trepča“ prelazi u većinsko vlasništvo Prištine. Ovaj zakon takođe predviđa i zatvaranje „severne Trepče“ kojim upravljaju Srbi.
Primena ovog zakona, kaže za Sputnjik politikolog Branko Radun, pre svega bi bila poruka Srbima na severu da se — sele. Ali, dodaje on, to je samo jedan od nivoa poruke koju taj postupak šalje.
„Ovo je i pokušaj jačeg pozicioniranja Haradinaja u albanskom javnom mnjenju, kao neko ko će priču o ’Trepči‘ da razreši na način na koji odgovara samo Albancima. Na drugom nivou, ovo je i pretnja Srbima da će ’Trepča‘ kojom oni upravljaju biti zatvorena i da svi vezani za rudnik preko posla mogu da idu. U suštini, ovo je pritisak na Beograd koji ne dolazi iz Prištine, već sa Zapada, u procesu neke nove diplomatske ofanzive“, objašnjava Radun.
Naš sagovornik navodi da je jasno da ti vetrovi duvaju iz Vašingtona, koji očekuje da Srbija prizna ili bar toleriše secesiju Kosova i da se ne protivi željama Prištine da postane deo međunarodnih institucija, na čelu sa Ujedinjenim nacijama.
„U sklopu toga vidimo različite poteze koji se vuku a kojima se pojačava i pojačavaće se pritisak na Beograd. Dakle, ovakve poteze ne treba očekivati samo iz Prištine već i iz ostalih država u okruženju iz kojih će pristizati neke poruke koje Srbiji direktno nanose štetu“, uveren je Radun.
Ta šteta, kako kaže, kao i u ovom slučaju, može biti ne samo politička već i ekonomska, jer je to vid šire kampanje pritisaka na našu državu kako bi popustila oko Kosova.
Prema pomenutom zakonu, kosovska vlada je vlasnik 80 odsto Trepče, a njime se predlaže i zatvaranje pogona „Trepča sever“, uz formiranje novih, od kojih će jedan biti upravo na Severu.
Prema procenama, kombinat „Trepča“ na KiM vredeo je oko 100 milijardi evra u imovini i rudnom bogatstvu, od čega je srpsko oko 85 milijardi. Od avgusta 2000. pravo upravljanja nad „Trepčom“ na KiM preuzeo je UNMIK (po Rezoluciji 1244 SB UN), nakon čega je formirao i registrovao novu firmu „Trepča under UNMIK Adminsitration“.
UNMIK je dve godine kasnije preduzeće preneo na svoju agenciju KTA (Kosovsku agenciju poverenja), a zatim se Kosovska agencija za privatizaciju (PAK), koja je formirana 2008. nakon samoproglašenja nezavisnosti Kosova, (uz dozvolu Skupštine Kosova) samoproglasila nadležnom.
Godinu dana kasnije, ova agencija je kod kosovskog APR preregistrovala postojeću kompaniju, sa adresom južnog dela „Trepče“ kao sedišta firme. U „Trepči sever“ radi oko 3.000 Srba, a Srbija upravlja rudnicima „Crnac“ i „Belo brdo“, Površinskim kopom „Koporiš“, Flotacijom u Leposaviću, Metalurgijom olova u Zvečanu (topionica i rafinerija olova)…
Haradinaj je još prošle godine pismeno od Vlade i nadležnog odbora zatražio usvajanje Statuta „Trepče“ prema usvojenom zakonu i registrovanje „Trepče“ u Agenciji za registraciju preduzeća.
Kosovski premijer tražio je takođe da se na osnovu procena menadžmenta „Trepče“ u Južnoj Mitrovici „obezbedi pravni osnov za penzije radnika“ sa 70 odsto od plata zaposlenih, ali i „pravni osnov za priznavanje radnog iskustva za period 1990-1999.“ i „zapošljavanje mladih i sprovođenje Opšteg kolektivnog ugovora Kosova“. Haradinaj i dalje traži i oproštaj druga preduzeća „Trepča“ nastalog u vreme misije UNMIK-a.
