Evropski komesar za proširenje Johanes Han najavljuje nove podsticaje za šest zemalja Zapadnog Balkana koje se nadaju daljem približavanju Evropskoj uniji. Brisel planira finansiranje desetina novih projekata podeljenih u šest grupa, a sve u cilju da se ubrza transformacija regiona.
„Nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije još dovoljna zrela za EU, ali mora se iskoristi trenutak i diskusija o reformama zadrži u centru pažnje“, rekao je Han za „Dojče vele“ u Sofiji, gde se održava samit Evropske unije i Zapadnog Balkana.
Za Srbiju glavni problem Kosovo
Punih 15 godina posle samita u Solunu, gde su se EU i zemlje regiona obavezale na bližu saradnju i sprovođenje reformi, posle Slovenije, jedino je još Hrvatska uspela da uhvati priključak i da postane punopravna članica elitnog kluba. Ostale zemlje regiona dugo su bile u čekaonici, a sada različitom brzinom napreduju ka Uniji.
Srbija i Crna Gora su u međuvreme započeli pregovore o članstvu, ali je datum pomenut u Strategiji Evropske komisije — 2025. godina — zasad daleko od ostvarenja. Han kaže da će zemlja koja bi ušla u punopravno članstvo 2025, morala da završi pregovore najkasnije 2023. godine. Za Srbiju, jedan od glavnih problema ostaje, kao to definiše Han, postizanje „pravno obavezujućeg dogovora“ sa Kosovom. Komesar pritom odbija da govori od krajnjim rokovima i datumima.
Najveći problem — BiH
Glavni problemi svih zemalja — pored bilateralnih — ostaju vladavina prava, korupcija i organizovani kriminal. „Neke zemlje problem vladavine prava ne shvataju ozbiljno“, upozorava Han, ali i dodaje da su sve zemlje napredovale u poslednjem periodu.
Makedonija i Albanija nadaju se da će do kraja juna dobiti datum za početak pregovora, a komesar je optimista da će se i to dogoditi, i pored otvorene sumnje i negodovanja kod nekih zemalja-članica. U slučaju Makedonije, to će zavisiti i od rešenja spora oko imena sa Grčkom. U Sofiji se s nestrpljenjem očekuje susret premijera dveju zemalja, Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa, a kao rok za postizanje kompromisa spominje se početak juna.
Prema Hanu, najveći izazov u regionu i dalje ostaje Bosna i Hercegovina, ali smatra da je i tamo — ukoliko postoji politička volja — moguć napredak, u prvom redu kroz reformu komplikovanog političkog sistema.
Formiranje Regionalne ekonomske zone
Da bi dala dodatni elan potencijalnim članicama, Evropska komisija predstavlja šest novih inicijativa vrednih više stotina miliona evra. Sve zemlje regiona dobiće podsticaja u segmentu jačanja vladavine prava, uključujući tu i čvršću kontrolu sprovođenja reformi. Druga inicijativa ima za cilj da pojača angažman u delu bezbednosti i migracija tako što će, između ostalog, Evropol slati oficire za veze u region.
Zapošljavanje i socijalne reforme biće dopunski finansirane iz budžeta Komisije i to delom kroz podršku startap firmama, kroz veću dostupnost sredstava za istraživanje i inovacije, kao i ulaganjem razvoj Regionalne ekonomske zone. Han očekuje da će ta regionalna zona biti uspostavljena do sredine sledeće godine.
Inicijative za digitalnu agendu i veću povezanost u regionu biće finansirane s više od 200 miliona evra. U prvom segmentu planirano je smanjenje troškove za roming, poboljšanje širokopojasnog interneta, razvoj e-Vlade, e-Nabavke i e-Zdravlja, kao i digitalizacija industrije. U drugom segmentu, koji se tiče povezanosti, planira se veće finansiranje u oblastima transporta i energetike, a prema kalkulacijama, ta pomoć bi do 2020. godine trebalo da dostigne sumu od 2,4 milijarde evra.
Šesta inicijativa odnosi se na pomirenje i dobrosusedske odnose, a u njoj bi trebalo posvetiti više pažnje tranzicionoj pravdi i problemu nestalih osoba, a podrazumeva i veću saradnju u oblastima obrazovanja, kulture, mladih i sporta.
Dojče vele
