Uprkos očekivanjima dela javnosti da će redovno zasedanje nedavno završenog Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) biti burnije, s obzirom na najave promena crkvenog Ustava i preimenovanje SPC, to se nije dogodilo i Sabor je završen mirno i bez buke.
Jedna od odluka srpskih crkvenih otaca jeste da SPC, kako stoji u saopštenju iz Patrijaršije, molitveno i dostojanstveno obeleži 1000 godina od osnivanja Ohridske arhiepiskopije.
Sabor je takođe pozdravio pravosnažnu odluku Velikog saveta Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kojom se konstatuje da su, kako se navodi, makedonske vlasti prekršile međunarodnu konvenciju o ljudskim pravima i slobodi vere i savesti, odbijajući da registruju kanonsku Ohridsku arhiepiskopiju SPC.
Hiljaditu godišnjicu postojanja Ohridske arhiepiskopije spremaju se da obeleže i u nepriznatoj Makedonskoj pravoslavnoj crkvi (MPC), koja se nalazi u raskolu sa Srpskom crkvom od 1967. godine.
Predstavnici MPC pozvali su Bugarsku pravoslavnu crkvu (BPC) da im se priključe u obeležavanju jubileja, što je Sinod BPC odbio. Podsećamo da je BPC nedavno pristala da zastupa MPC u svetu kao majka crkva, što je izazvalo zaprepašćenje u SPC, s obzirom da se BPC umešala u unutrašnja pitanja sestrinske crkve.
Sada su oci BPC odbili da se, na poziv poglavara MPC Stefana bugarskom patrijarhu Neofitu, priključe obeležavanju godišnjice osnivanja Ohridske arhiepiskopije.
Oprez prilikom proslave jubileja
Sagovornici Sputnjika, stručnjak za verska pitanja Vladimir Dimitrijević i stručnjak za crkveno pravo i pravni istoričar Zoran Čvorović smatraju da bi SPC trebalo da pokaže oprez kada je u pitanju proslava milenijumskog jubileja Ohridske arhiepiskopije.
Obojica napominju da je Ohridska arhiepiskopija osnovana za vreme vlasti najmoćnijeg vizantijskog cara Justinijana (527-565) i da je duže vremena bila pod uticajem Rima (pre raskola iz 1054. godine) i starija je od hiljadu godina. Takođe, Srpska crkva je sa Ohridskom arhiepiskopijom imala složene odnose, jer se ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan snažno protivio formiranju Srpske crkve i bio je oštar kritičar Svetog Save.
Kasnije, kada je Srbija potpala pod tursku vlast, teritorija srpske Patrijaršije pala je pod vlast Ohridske arhiepiskopije. Iz tih razloga je za SPC problematično afirmisanje Ohridske arhiepiskopije, smatra Čvorović, dok prema Dimitrijevićevim rečima, to ne znači da značajne datume ne bi trebalo obeležavati, već da bi tom pitanju trebalo imati, kako kaže, uravnotežen pristup.
„Treba ukazati na činjenice i istorijske okolnosti, a istovremeno bi trebalo ukazati na činjenicu da autokefalija Srpske crkve svakako nema veze sa Ohridskom arhiepiskopijom kao takvom. Razumem potrebu da se naglasi veza između SPC i Ohridske arhiepiskopije zbog sadašnje situacije u Makedoniji, ali treba vrlo pažljivo i iznijansirano, kada su u pitanju kanonske i istorijske činjenice, raditi tu stvar“, smatra Dimitrijević.
Odluka Strazbura — pravedna ali neprimenjiva
S obzirom da je progon Ohridskog arhiepiskopa Jovana, koji pripada SPC, nezakonit, Dimitrijević odluku suda u Strazburu ocenjuje kao pravednu.
„Ohridska arhiepiskopija ima pravo na svoje postojanje. Ali uvek treba razmišljati o celini našeg naroda, koji ne mora da se izjašnjava kao srpski. Treba voditi računa o celini toga naroda, iz prostog razloga što naši neprijatelji na sve moguće načine rade na tome da odvoje ljude iz Srbije i Makedonije, između ostalog, i kroz crkvene podele“, kaže on.
Stoga je i odluka MPC da se obrati bugarskoj crkvi, iako dobro znaju da to nije kanonski put, nešto što je štetno po odnose dvaju naroda, dodaje Dimitrijević, a za rešenje problema su potrebni, prema njegovim rečima, ogromna mudrost, smirenje i strpljenje.
Kada se govori o sudu u Strazburu trebalo bi uzeti u obzir njegovu celokupnu sudsku praksu, napominje Čvorović i podseća da je isti sud devedesetih godina naložio da se u Bugarskoj u registar upiše i raskolnički pokret u BPC.
„Iz te odluke se vidi da sud u Strazburu ne vodi računa o crkveno-pravnim pitanjima, o kontinuitetu, ko ima pravo da predstavlja jednu crkvenu organizaciju, već je interes Strazbura da, manipulišući ljudskim pravima, pravi haos, registrujući veliki broj pravoslavnih crkvenih organizacija, i raskolnike i maticu crkvu. U ovom slučaju bismo mogli da kažemo da je MPC raskolnička, a da Ohridska arhiepiskopija nije, ali interes Strazbura nije to, već da umnoži probleme, jer će se onda do rešenja makedonskog crkvenog pitanja teže doći“, smatra Čvorović.
On izražava bojazan da će odluka Strazbura biti primenjiva samo na papiru.
„Dole zaista postoji progon jerarha iz Ohridske arhiepiskopije SPC. Makedonci imaju grozničavu potrebu da svoj identitet utvrde i sa crkvenom autokefalnošću, ali negirajući i etnogenezu od Srba i negirajući da je majka makedonskim eparhijama Srpska crkva“, objašnjava Čvorović.
Makedonske vlasti, veruje Čvorović, neće dozvoliti primenu odluke iz Strazbura, što će, prema njegovim rečima, postati još jedno sredstvo za destabilizaciju Makedonije, koja će se cepati i u crkvenom smislu, što nije srpski interes.
„Destabilizacija Makedonije jeste zapravo slabljenje autentičnog makedonskog dela populacije i jačanje albanskog. Mislim da je neko imao u vidu i to. Dakle, srpski interes jeste jačanje makedonske populacije i, što je pre moguće, rešavanje makedonskog crkvenog pitanja“, kategoričan je Čvorović.
Šta poručuje BPC kada ne želi da se priključi proslavi
Govoreći o odluci BPC da ne učestvuje u proslavi jubileja Ohridske arhiepiskopije zajedno sa MPC, Čvorović kaže da BPC ne želi da učestvuje u nečemu što se ne uklapa u njene planove, a prema njihovom tumačenju istorije, Ohridska arhiepiskopija je bugarska crkva.
BPC ne želi da afirmiše Ohridsku arhiepiskopiju kao samostalnu, makedonsku, nebugarsku crkvu.
Dimitrijević veruje da je BPC najverovatnije pod pritiskom vlasti prihvatila inicijativu MPC da za nju lobira. Međutim, bugarski jerarsi su svesni da kanonski poredak ne sme da se ugrožava, jer bi to ugrozilo i njih same.
„Bugarska crkva imala je strahovito iskustvo raskola devedesetih godina i oni stvarno ne žele da tu stvar produbljuju. Tako da mi je drago zbog te odluke, jer ona pokazuje da u episkopatu bugarske crkve ipak postoji zrelost da se izbegnu konflikti na širem, međupravoslavnom nivou“, kaže Dimitrijević.
