Za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu, metro će raditi bez pauze; kasiri uče engleski jezik, a više od 200 inspektora iz Centra za obezbeđivanje mobilnosti putnika, koji govore engleski, pomagaće navijačima i turistima da se snađu u metrou i ruskoj prestonici.
Radi bezbednosti, uoči šampionata, pušten je u rad i sistem prepoznavanja lica, koji je u stanju da raspozna 20 lica u sekundi i da ih uporedi sa fotografijama lica sa poternice, koje se nalaze u federalnoj bazi.
Mnogi Moskovski metro porede sa muzejima i podzemnim dvorcima, a zbog svoje veličanstvenosti privlači i ogroman broj turista. Čak 44 stanice Moskovskog metroa imaju status kulturnog nasleđa. Specifičan je zbog svoje grandioznosti i lepote, i danas je jedan od simbola Moskve i Rusije.
Prva metro linija, dužine 9,2 kilometra, otvorena je 15. maja 1935. godine i povezivala je stanice „Sokoljniki“ i „Park kulture“. Od tada je otvoreno više od 250 metro stanica, a moskovska podzemna železnica se širi i dalje. Trenutno ima 14 linija, ukupne dužine 424 kilometra, čijim prugama dnevno prođe više od 11 hiljada vozova.
Udeo podzemne železnice u prevozu putnika u glavnom gradu Rusije iznosi oko 56 odsto. U proseku, svakodnevno se moskovskim metroom preveze više od sedam miliona putnika, a radnim danima i preko devet miliona, što je svetski rekord.
Dnevni rekord postignut je 26. decembra 2014, kada je zbog obilnog snega u Moskvi metro koristilo skoro 10 miliona putnika — tačnije 9,71 milion.
Moskovski metro radi od 5.30 ujutru pa sve do jedan čas iza ponoći, a za vreme velikih gužvi, u špicu, vozovi idu u intervalima od oko 90 sekundi. Tokom putovanja metroom, putnik u proseku pređe 14,9 kilometra.
Po intezivnosti kretanja, pouzdanosti i obimu prevoza putnika, moskovski metro zauzima prvo mesto u svetu. On praktično ulazi u trojku svetskih metropolitena i po svim drugim pokazateljima.
Najduža linija moskovskog metroa je Arbatsko-pokrovska i iznosi 45,1 kilometar, a najkraća je Kahovska linija — 3,3 kilometara. Prosečna brzina vozova je 41,61 kilometara na sat.
Metro ima više od 730 eskalatora, a najduži, od 126 metara, nalazi se na metro stanici Park kulture.
Ovaj podzemni grad zapošljava više od 53.000 ljudi, većinom muškaraca (63,5 odsto).
Ideja za izgradnju metroa pojavila se još krajem 19. veka, ali su njenu realizaciju usporavali istorijski događaji koji su usledili: Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija, kao i ekonomske teškoće. Tek u julu 1931. započela je izgradnja, a glavni organizator bio je Staljinov čovek od poverenja Lazar Kaganovič. U izgradnji su učestvovale najveće arhitekte Sovjetskog Saveza: Šusev, Duškin, Korin, Lansere i Dejneka, zahvaljujući kojima su i nastala prava remek-dela koja danas spadaju u spomenike arhitekture pod zaštitom države.
U ratnim godinama metro je služio kao sklonište, pa čak i porodilište u kom je rođeno 217 beba.
U svojoj dugoj istoriji bio je zatvoren samo na jedan dan — 16. oktobra 1941. godine, kada je nemačka vojska stigla blizu Moskve i kada je naređena evakuacija prestonice.
Svih 14 linija moskovskog metroa ima tri oblika identifikacije — prema boji, broju i imenu. Zanimljivo je da muški glas najavljuje stanice koje vode ka centru grada, a ženski ka stanicama izvan centra. Svi natpisi na tablama ispisani su ruskim pismom — ćirilicom, što možda stvara poteškoće strancima. Međutim, uprkos tome, podzemna železnica u ruskoj prestonici je veoma dobro organizovana i u njoj se lako snalazi.
Moskovski metro raste i razvija se svaki dan. Prema programu, u periodu od 2012. do 2020. planirano je otvaranje više od 80 novih stanica.
