Odlazeći britanski vojni ataše, što je za vojnu diplomatiju neuobičajeno, govorio je o kadrovskim rešenjima u vrhu naše vojske.
„Tokom mandata u Srbiji pratio sam rad tri ministra odbrane i samo jednog načelnika Generalštaba. Izgleda da će Diković zauvek ostati načelnik Generalštaba“, cinično je primetio Ficgibon i izazvao smeh pojedinih učesnika radionice.
On je, takođe, zapazio da godinu dana nije imenovan novi zamenik načelnika Generalštaba.
„Možda i nema potrebe da Diković ima zamenika“, zapitao se pukovnik Ficgibon sa izrazom očekivanja na licu, jer novinari i predstavnici Vojske Srbije treba da razumeju njegov humor. Ali, više nikome nije bilo smešno…
Opaske na račun načelnika Generalštaba generala Dikovića možda bi bile shvaćene kao britanski humor na nekom zatvorenom skupu gde predstavnici dve vojske razmenjuju iskustva uz čašicu viskija ili šljivovice. Ovakav nastup pred kolegama, najvišim oficirima Vojske Srbije, ali i pred sedmom silom, u najmanju ruku je neprimeren.
I nije se na tome zaustavio.
Da li zbog toga što mu uskoro ističe mandat ili nečeg drugog, ovaj britanski oficir je, što je za vojnu diplomatiju takođe neuobičajeno, izneo i lični stav o „bregzitu“.
Pukovnik je sa iskrenom (dirljivom) emocijom govorio o tome da žali što Velika Britanija izlazi iz Evropske unije, da je on lično izričito bio protiv toga.
Očigledno je zaboravio da je referendum jedna od najvećih tekovina savremene demokratije kojoj nas njegovi šefovi uče više od dve decenije.
Uz neobjašnjen povod, a i potrebu da iz svoje pozicije komentariše nedvosmislenu odluku naroda, kome treba da služi, ostaće nejasno i da li je uobičajena praksa da uniformisane diplomate iznose stav i o temama koje nisu izvorno u njihovom referatu, kao i kako na to gledaju šefovi u Forin ofisu.
Ficgibon je, očigledno, zaboravio da svaka reč bilo kog državnog činovnika, a naročito vojnog predstavnika jedne od najvećih, najuticajnijih evropskih zemalja, u etar nosi i boje njegove zemlje i uniforme.
Na pitanje Sputnjika kakvi su izazovi pred Evropom zbog odluke Donalda Trampa da SAD izađu iz sporazuma sa Iranom i da li se u nekom od sledećih mandata možda vidi kao oficir „evropske vojske“, kao odgovor smo dobili jedno glasno: „Ha, ha, ha…“.
Zvanični stav Velike Britanije o „evropskoj vojsci“, Sputnjiku je, naravno, poznat, ali nas je zanimalo šta pukovnik lično misli o tome, pošto smo se uverili da nije uvek „na liniji“ svoje zemlje. A prilika da ga postavimo bila je idealna, očigledno je želeo da na rastanku kaže baš sve što misli.
Posle pojašnjenja da nije prvi put da se EU ogradila od odluka SAD, a oštre izjave na tu temu imala je i britanska premijerka Mej, odgovor smo ipak dobili. Doduše, irelevantan za ovaj tekst.
Hvala mu. Kao i na pozivu na radionicu koji je finansirala Velika Britanija, zemlja sa kojom je Srbija pre više od 180 godina uspostavila diplomatske odnose.
Iako se odnosi Britanije i Srbije odvijaju u senci NATO intervencije 1999. i opterećeni su dijametralno suprotnim stavom prema nezavisnosti Kosova, dve vojske ponovo sarađuju, ne baš u punom kapacitetu, ali uzlaznom putanjom.
To je zaključio i Ficgibon, naglasivši da Britanija poštuje doprinos Srbije međunarodnoj bezbednosti, ali i da je jedini pukovnik u regionu postavljen na mesto vojnog atašea, da su ostali oficiri sa nižim činom, i tako pojasnio koliki je za Britaniju značaj naše zemlje u regionu.
Pukovnik će uskoro napustiti našu zemlju, a njegovog zamenika Srbija će sigurno dočekati raširenih ruku, jer bez obzira na suprotstavljene politike, Beograd poštuje skoro dva veka saradnje sa saveznikom u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i veoma prisne odnose kraljevskih porodica koji nikada nisu prekidani.
Velika Britanija zauzima važno mesto na lestvici zemalja sa kojima Srbija ima dobru, a želi da ostvari još bolju saradnju. Na tom putu rado prihvata i savete, ali to ne podrazumeva da joj se ugledni gosti mešaju u kadrovsku politiku vojske.
To bi, verujemo, bilo neprimereno ponašanje i za Forin ofis i za Generalštab Velike Britanije.
Srbi razumeju i vole britanski humor. I Srbi imaju sklonost ka apsurdu, ali ne zbijaju šale na račun domaćina u njegovoj kući, kad zauzmu važno mesto u vrhu stola. U čelu.
Ficgibon bi nepristojnom epizodom na Tari mogao samo da zauzme „važno“ mesto među svojim zemljacima, sa dna socijalne lestvice, koji po grčkim letovalištima srozavaju ugled zemlje iz koje dolaze. Al′ oni su bar u bermudama.
