Haračliji koji je osmislio najnoviju pljačku sirotinje raje ni to nije bilo dosta, nego je predviđeno da cena tehničkog pregleda umesto sadašnjih hiljadu do 1.500 dinara ubuduće bude od 3.500 do 4.000 dinara!
To, dva puta godišnje, znači da će sirotinja raja od jula ove godine, samo po osnovu tehničkih pregleda svoje sirotinje od automobila, davati državi i do 70 evra za 12 meseci.
Ako je harač onda je harač, svrha harača upravo je da se sirotinji oguli koža sa leđa! Da se zna ko je haračlija a ko je raja! A, kako izračunaše da tehnički pregled koji traje 35 do 40 minuta, a majstori ne koriste zlatne ključeve i šrafcigere, i nisu akademici po nivou obrazovanja, košta i do 4.000 dinara, e to je već prava misterija. Ali, kad se sirotinji dere koža sa leđa, onda se dere efikasno. Raji treba uzeti što više para za što kraće vreme.
A šta na sve ovo kaže sirotinja raja? Ništa. Umesto da deci kupimo patike, ili drva za zimu i prigotovimo malo turšije, ono malo bede što zaradimo daćemo za — tehnički pregled. Osam hiljada dinara godišnje, ili — dva i po metra drva, ili dva para patika, ili puna đačka torba knjiga, ili… Harač, rajo, harač…
Samo, niko od haračlija nije nam obrazložio gde to u svetu ima da se kola dva puta godišnje voze na tehnički pregled i kako će to povećati bezbednost saobraćaja na srpskim drumovima. Ali, šta ima da se raji harač obrazlaže, raja je tu samo da harač plaća!
Sirotinja raja ima kratko pamćenje i to haračlije imaju u vidu. Ko se još seća onog dana kad je obuka za polaganje vozačkog ispita poskupela sa 30 na — 80.000 dinara. Harač uveden svakome ko ima decu, a harač je tu da se plaća. A, jesmo li uz 80.000 dinara po kandidatu dobili bolje, obučenije vozače? Ma jok! Ali, koga briga. Bitno je da je sirotinja dala, platila harač.
Ili, ko se još seća onog dana kada su nam uvedeni notari? A kod notara — „dobar dan“ košta hiljadu dinara! Sirotinja plaća i ćuti. Zašto je za državu važnije da se dokument overi kod notara za debele pare a ne na šalteru opštine, često i besplatno? To nije ni važno, važno je da notari zarade 100.000 evra mesečno. A sirotinja raja? Sirotinja raja plaća i ćuti.
Pa dalje, ko se još seća uvođenja profesionalnih upravnika po zgradama? Niko. Ne ume sirotinja raja sama da se stara o gelenderima i stepeništima o odžacima i podrumima, nego ima da plaća profesionalce? Ima da plaća jer je raja sirotinja pusta. I neuka. Ne ume ni sijalicu na stepeništu da promeni nego ima da plati upravnika.
Pa dalje i dalje i dalje… Plaća sirotinja raja i kad se menjaju slova č, ž, đ, dž, na tablicama. Džaba što niko sirotinju nije pitao kad su dobijali tablice sa tim slovima… A sirotinja trpi i ćuti i plaća, kad plati harač džaba posle prebire po praznom novčaniku u kome jedva preostane za suva leba…
Seća li se još neko kada su sirotinji raji smanjene penzije a povećani porezi, pa uvedena taksa na legalizaciju kokošinjaca i šupa po selima? Slabo ko!
Misli li neko da sirotinja raja ne bi volela da vozi kola od tri, četiri ili pet godina? Koga briga. A i zašto bi haračlije brinule kad se raja i ne seća, recimo, šta se sve za 200 evra plate moglo kupiti pre samo desetak godina, a šta se može kupiti danas? Sirotinji raji koliko god daš — dosta, a koliko joj god uzmeš — malo!
I koga briga što udese na putevima ne pravi sirotinja u drljavim „kečevima“ i „golfovima“ starima 20 i kusur godina, sirotinja ima da ide dva puta godišnje na tehnički.
Svrha sirotinje raje jeste da daje harač! Ako su davali pradede i dede, i očevi, ima da daju i unuci. I tu se ništa nije promenilo niti će se promeniti. Na poštu, rajo, plaćaj harač, jer, ko ne plati na vreme ima i kamata na harač, pa harač na harač, pa kamata na kamatu…
Harač, rajo, harač…
Zoran Šaponjić, Iskra
