Naime, želja Ankare da modernizuje svoju vojsku ruskim sistemima toliko je naljutila administraciju američkog predsednika da Kongres SAD razmatra mogućnost uvođenja privremenih sankcija Turskoj. To bi, kako se navodi, moglo da rezultira obustavom isporuke američkih lovaca F-35 Ankari.
Turski zvaničnici su na tu najavu burno reagovali, a ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu poručio je da će Turska preduzeti recipročne mere prema Sjedinjenim Državama ako Vašington blokira isporuke američkih aviona.
Da li će ruski sistemi uneti novi razdor u odnose Vašingtona i Turke ili se SAD ipak neće usuditi da sa zemljom koja ima drugu najveću armiju u NATO-u razgovara jezikom ucena?
Dmitrij Jegorčenkov, zamenik direktora Instituta za strateške studije i prognoze Ruskog univerziteta prijateljstva naroda, za Sputnjik kaže da je mogućnost da SAD uvedu neku vrstu sankcija Ankari zbog kupovine sistema S-400 za sada samo na nivou nagađanja.
„Međutim, u prilog verziji o mogućim sankcijama ide činjenica da je Tramp pristalica čvrstih i oštrih stavova u rešavanju međunarodnih problema, a i njegova administracija, na primer Majk Pompeo, redovno pokazuje ’nabildovane mišiće‘. Ako Tramp odluči da izvrši ozbiljan pritisak na Erdogana moguće je sve, uključujući i sankcije protiv Turske ili njene namenske industrije. Ipak, to je za sada samo u teoriji“, kaže Jegorčenkov.
Momir Stojanović, general u penziji i bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije, ne veruje da su Sjedinjene Države u ovom trenutku spremne na tako drastičan korak prema Ankari.
„Najava Vašingtona da će Turskoj uvesti sankcije ukoliko od Ruske Federacije kupi moćan protiv vazdušni sistem je više u funkciji odvraćanja negoli realne mogućnosti da se tako nešto zaista i desi. Ipak, možemo da očekujemo da će u narednom periodu odnosi između Ankare i Vašingtona, kao i Ankare i Brisela, sve češće biti na ispitu. Turska je svesna da je spoljna politika SAD u poslednje vreme prepuna konfuzije i nedoslednosti i želi da iskoristi tu činjenicu za distanciranje od Vašingtona i sopstveno pozicioniranje u međunarodnoj areni“, ocenjuje Stojanović.
On je uveren da Turska neće odustati od nabavke ruskih protivvazdušnih sistema, uprkos pretnjama SAD.
„Namera Turske da od Ruske Federacije nabavi sistem protivvazdušne odbrane S-400 ukazuje na težnju Ankare da svoj bezbednosni sistem ne bazira samo na članstvu u NATO-u, već i na opredeljenju za jačanjem sopstvenih bezbednosnih potencijala. Jasno je da smo poslednjih godina svedoci prekomponovanja moći i uticaja u međunarodnoj zajednici, a u okviru tog procesa Turska sa svojih 80 miliona stanovnika, svojom veličinom i svojim položajem teritorije, vidno ima ambicije da proširi i ojača svoj uticaj ne samo na Bliskom istoku i prostoru Balkana, već i šire“, napominje Stojanović.
Pritom, dodaje naš sagovornik, Turska je u svojim stavovima u vezi sa rešavanjem krize u Siriji i na Bliskom istoku danas mnogo bliža stavovima Rusije nego poziciji Sjedinjenih Američkih Država.
„Ta činjenica i nezadovoljstvo Ankare zbog toga što Amerika nije izručila Fetulaha Gulena, ali i zbog specifičnih veza Vašingtona sa Kurdima i sirijskim pobunjenicima, uticali su da se u poslednje vreme Turska sve više u spoljnopolitičkim aktivnostima konsultuje sa Moskvom. Zato mislim da će uslediti sve češće nesuglasice između Turske i drugih članica NATO-a, pre svega SAD“, kategoričan je Stojanović.
Prema rečima Dmitrija Jegorčenkova, Americi se ne sviđa kako Turska modernizuje vojsku.
„Međutim, Alijansa je za to sama kriva. Ankara nije uspela da se dogovori sa zemljama NATO-a, poput Nemačke i SAD, pa je počela da traži druge varijante, okrenula se Rusiji i našla — S-400. Sada Amerikancima smeta ruski sistem jer zbog njega američka namenska industrija gubi novac. Naravno, tu postoji i ideološki aspekat jer bez obzira na sve priče o ’slobodnom tržištu‘, odluke u vojnoj industriji se donose na osnovu ideologije“, ističe ruski stručnjak.
Međutim, on ne veruje da će neslaganje između SAD i Turske zbog ruskih sistema dovesti do krize ili prekida odnosa između Ankare i NATO-a.
„To nije u interese ni Turske ni Alijanse. Živimo u doba postmodernizma u kojem postoji nekoliko paralelnih realnosti — čak i ako SAD uvedu sankcije protiv Turske, to ne znači da Ankara i Vašington neće sarađivati u nekim oblastima i donositi zajedničke odluke. U svakom slučaju, Turska ne planira da menja vojni blok“, zaključuje Jegorčenkov.
