Šef litvanske diplomatije Linas Linkjavičus izjavio je da se stav Nemačke i stav baltičkih zemalja u vezi s tim pitanjem ne podudaraju.
„Najblaže rečeno, naši pogledi se ne podudaraju. Taj projekat mi vidimo kao ne baš adekvatan energetskoj politici Evrope i, naravno, njenim prioritetima“, rekao je Linkjavičus.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, kroz Baltičko more, do Nemačke.
Novi gasovod treba da bude izgrađen paralelno s postojećim „Severnim tokom“. Protiv realizacije tog projekta je niz zemalja, a pre svih Ukrajina koja strahuje od toga da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa.
Projektu se protive i SAD koje imaju ambiciozne planove za izvoz svog prirodnog tečnog gasa u Evropu.
Nemačka je već izdala dozvolu za izgradnju „Severnog toka 2“. Početkom aprila saglasnost za realizaciju projekta dala je i Finska.
