„Kursk, Staljingrad, Lenjingrad, Moskva — svaka od tih bitaka je veća od svih zapadnih žrtava zajedno“, kaže istoričar Predrag Marković.
Gostujući u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ čija je tema, povodom Dana pobede, bio antifašizam danas, Marković ističe da je Rusija dala takav prilog spasavanju sveta od crnog zla fašizma da to prevazilazi išta viđeno u dosadašnjoj istoriji.
Ipak, ponašanje Zapada ga ne čudi, ali čude ga Ukrajinci koji su i sami bili žrtve Drugog svetskog rata i herojski se borili, a danas odbacuju „jednu od najsvetlijih stvari koje je Ukrajina uradila u svetskoj istoriji, a to je borba protiv fašizma“.
„Bilo je izdajnika u Ukrajini, ali su Ukrajinci time uradili nešto slično kao naša braća Hrvati“, konstatuje Marković uz opasku da „kad Hrvati odbace partizansko jugoslovenstvo, oni odbace najbolji deo svoje istorije“.
Tako isto je, smatra naš sagovornik, „samodestruktivno za ukrajinski identitet da oni odbace zajedničku borbu sa Rusijom i Belorusijom“.
Profesor na Vojnoj akademiji Mitar Kovač slaže se da su neuporedivi podaci o stradanju SSSR i zapadnih zemalja, od 1941. godine pa do samog kraja rata. S druge strane, smatra on, u Evropskoj uniji se ni medijski ni politički ne pridaje adekvatna pažnja antifašizmu, iako je on u temeljima Unije.
„Štaviše, neodoljiv je utisak da su evroatlantske moćne strukture preko Evropske unije, pa i preko NATO-a i preko međunarodnih multinacionalnih korporacija dobile neke strategijske smernice da treba iskompromitovati sve ono što je rusko i sve ono što je oslobodilačko, čak i antifašizam. Iako se to doslovno ne kaže, u praksi se tako postupa“, ocenjuje Kovač.
Na pitanje kako objašnjava šizofrenu situaciju da se neke zemlje, posebno u Istočnoj Evropi, kunu u evropske vrednosti, koje podrazumevaju antifašizam, a istovremeno ni one ni Brisel ne reaguju na pojave oživljavanja fašizma, Predrag Marković ocenjuje da je to „zato što postoji neobjašnjivo antirusko ludilo“.
On postavlja pitanje zašto se Britanci guraju u prve redove borbe protiv Rusije, jer razlozi su trivijalni: bivši špijun koji na kraju nije ni otrovan.
„Britanija nema nikakav interes da se kači sa Rusijom. Pitanje je koliko Amerika ima interes, jer mi ne znamo šta to Amerika dobija konfrontacijom sa Rusijom, a saradnjom bi dobila. Amerikanci i Rusi i Britanci imaju mnogo zajedničkih problema koje bi lakše rešavali da nije izbila ova najnovija konfrontacija sa Rusijom“, kaže Marković.
Rusko oružje
Komentarišući Paradu na Crvenom trgu za Dan pobede, Mitar Kovač ističe da je ukupni oporavak Rusije doneo i nove tehnologije, novu opremu, novo oružje u Vojsku Ruske Federacije.
„Taj pozitivan trend se oseća nekih desetak godina. Danas mnoga od tih sredstava u Vojsci Rusije jesu uporediva ili su takmaci u istim kategorijama sa najsavremenijim sredstvima vojski Zapada, a jedan deo sredstava je značajno konceptualno i u taktičko-tehničkim rešenjima otišao ispred rešenja na Zapadu“, primećuje penzionisani general-major.
Kako napominje, otud bojažljivost kod onih stratega, političara i vojnika na Zapadu koji su zamišljali da vojnim metodama zaplaše Rusiju ili čak da intervenišu i prema njoj ili prema kriznim područjima u neposrednoj blizini njenih granica.
Otud i uzdržanost prema mogućoj vojnoj intervenciji u samoj Ukrajini i odlaganje vojnog rešenja tog problema i konflikta u Ukrajini i duž granice od baltičkih zemalja, pa do Bliskog Istoka, uključujući i sukob u Siriji.
Prema Kovačevom mišljenju, na samoj Paradi je prikazan ogroman iskorak kod sredstava kopnene tehnike, kod oklopno-mehanizovanih jedinica, izviđačkih sistema na taktičkom, operativnom i strategijskom nivou, kao i kod raketa u domenu svih vidova Vojske Ruske Federacije.
Rakete se, dodaje on, rade na sasvim novom konceptu u smislu pogona, upravljanja, nemogućnosti ometanja, pa ni presretanja.
„Radi se o ogromnim brzinama raketa i zemlja-zemlja i zemlja-vazduh, i kad je reč o strategijskim raketama, i kad se radi o taktičko-operativnom nivou.“
Na pitanje koje bi naoružanje prikazano na Paradi Srbija mogla sebi da priušti, a koje bi bilo optimalno za nju, s obzirom da se pominje mogućnost nabavke sistema „Pancir“ i „Smerč“, Kovač kaže:
„Posle avijacije verujem da će biti preduzeti prvi koraci na jačanju protivvazdušne odbrane Srbije, konkretno, radi se o izboru različitih kombinacija sistema. Znam da se razmatra nabavka protivvazduhoplovnih sistema koji mogu efikasno da štite trupe na terenu u slučaju eventualnog sukobljavanja, ali i da štite teritoriju, strategijske regione, gradove, fabrike i preduzeća koja su neophodna za proizvodnju i rad u ratnim uslovima“, objašnjava Kovač.
