Najnoviji izveštaj visokog predstavnika za BiH Valentina Incka gomila je laži, reakcija je predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika na ono što je Incko rekao u Njujorku pred Savetom bezbednosti UN u svom redovnom polugodišnjem obraćanju tom telu.
Srpska, prema Dodikovim rečima, nije donela nijednu odluku koja se bavi pitanjem secesije, premda secesija kao politička tema postoji i postojaće i to niko ne može da zaustavi.
„Incko je pred UN bezočno slagao čitav svet i Savet bezbednosti, na taj način kaljajući Republiku Srpsku“, zaključio je Dodik.
Izveštaji visokog predstavnika već godinama su neizbalansirani na štetu RS, ocenjuje banjalučki politikolog Miloš Šolaja.
„I ovaj put je Incko, umesto da uoči mnogo veći problem za BiH, a to je neusvajanje izbornog zakona, koji treba da definiše odnose između Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH (FBiH), dakle, u drugom entitetu, što predstavlja stvarnu opasnost za budućnost BiH, doneo čitav niz paušalnih optužbi koje jesu politička retorika, ali nisu realan politički proces“, objašnjava Šolaja.
Ta retorika odnosi se na moguću nezavisnost ili zahteve za nezavisnost, što je, prema Šolajinim rečima, jedna od političkih ideja o kojima je moguće diskutovati, ali čija realizacija zavisi upravo od toga koliko će Incko doprineti da BiH bude stabilna onako kako je zamišljeno Dejtonskim sporazumom.
Incko je ponovo zloupotrebio svoju funkciju da u izveštaju istakne RS kao osnovni remetilački faktor u BiH, smatra politikolog Aleksandar Vranješ.
Secesija nije zvanična politika niti Vlade, niti Narodne Skupštine RS, nema nijednog zvaničnog dokumenta institucija RS koji propisuju takvu politiku, objašnjava Vranješ.
„S druge strane, u javnosti je moguće čuti da je secesija moguća opcija, ali samo u slučaju daljih narušavanja i nastavka negiranja ustavnih pozicija RS koje su propisane međunarodnim ugovorom kakav je Dejtonski sporazum. Dakle, to se u javnosti može čuti kao potencijalni i defanzivni plan, a nikako kao zvanična i ofanzivna politika po državnost BiH. A to Incko upravo tako prikazuje — da vlast RS uporno odbacuje državnost BiH zagovarajući secesiju“, kaže on.
Nije prvi put da Incko proziva RS kao remetilački faktor, niti je to nešto neočekivano, dodaje Vranješ, ali ovaj put visoki predstavnik nije mogao da ignoriše sarajevsku ratnohuškačku politiku, ali tome nije posvetio dovoljno pažnje.
„Ako Bakir Izetbegović kaže da šest fabrika namenske industrije na teritoriji FBiH proizvodi višak naoružanja za potrebe skladištenja na teritoriji same Federacije, kako on kaže: ’Za ne daj Bože‘, to nije potencijalna i hipotetička stvar, nego konkretno oružje koje se danas proizvodi i skladišti. On, dakle, u istu ravan stavlja potencijalni odgovor na narušavanje ustavne pozicije RS i nastavak negiranja ustavnih nadležnosti RS, sa konkretnim oružjem koje se proizvodi i skladišti“, kaže Vranješ.
U izveštaju Incko pretnje bošnjačkih političkih lidera čak spušta ispod onog nivoa kako je takve izjave sam Bakir Izetbegović intonirao, a Izetbegović je, podseća Vranješ, u poslednjih pola godine na tri različita medija spomenuo rat kao opciju koju on, kao jedan od vodećih bošnjačkih političara, ne isključuje iz svoje politike.
Incko povećava „opasnost“ iz Srpske po BiH, a bošnjačke političare ne navodi čak ni po imenu, nego kaže da oni navodno sugerišu o određenom hipotetičkom ratnom scenariju.
„Opet se vidi da je on u potpunosti pristrasan i da su njegovi izveštaju u SB prevashodno politički izveštaji koji idu u korist jednog konstitutivnog naroda, u ovom slučaju bošnjačkog. I naravno da RS u svemu tome ne može da bude zadovoljna“, kaže Vranješ.
Iako u jednom delu izveštaja Incko kaže da SAD i EU rade na tome da omoguće postizanje sporazuma po pitanju izbornog zakona, nigde ne navodi da su srpske stranke iz tih razgovora isključene, dodaje Vranješ, niti naglašava da se problem nalazi u FBiH.
„Kada postoji neki problem koji generiše Federacija, onda se on u izveštajima gospodina Incka pokazuje kao generalni problem čitave BiH, tako što posredno optužuje i RS, kao da je sastavni deo tog problema. On pokušava da prikaže da je pitanje izbornog zakona pitanje ne samo Federacije, već čitave BiH, samim tim i RS, a nigde ne navodi da su srpske partije u potpunosti isključene iz tih razgovora“, navodi Vranješ.
Prema Šolajinom mišljenju, Inckov izveštaj neće imati uticaja na odnose unutar BiH, kao što više ništa nema uticaja na odnose u toj državi. Ključni su odnosi, kaže, među unutrašnjim akterima. Više nema oružane sile od 62.000 stranih vojnika, niti u BiH postoje veliki međunarodni interesi.
Jedini interes međunarodne zajednice je da u Bosni vlada mir, a politički procesi najviše zavise od unutrašnjih aktera, smatra Šolaja. Inckov izveštaj stoga predstavlja informaciju za velike sile, članice Saveta bezbednosti, a mnoge od njih već znaju šta je suština procesa.
U političkom smislu, ocenjuje Šolaja, RS je stabilniji deo BiH i može samostalno da funkcioniše, bez obzira kako će biti razrešeni problemi izbornog zakona.
U RS se izveštaj posmatra kao apriorno negativan prema tom entitetu, kao i da RS ima potrebu da na svoj način i svojim kanalima predstavi odgovor na Inckov izveštaj u SB, kaže Vranješ.
Inckov izveštaj ne pomaže smirivanju političkih tenzija u BiH, smatra Vranješ.
„Naprotiv, on ih dalje produbljuje time što uvek prikazuje crno-belu sliku. Dakle, Incko svojim izveštajima dalje produbljuje podele. To je ta paradoksalna situacija, gde njegovo prisustvo, koje on pravda potrebom za implementacijom Dejtonskog sporazuma, u suštini umanjuje političko poverenje između tri konstitutivna naroda“, objašnjava Vranješ.
