Istorijske okolnosti opredelile su delikatnost simbolike koju treba da sadrži taj amblem, tako da su ukršteni simboli iz raznih epoha i time pomireni rodoljubivi pokreti čije tradicije nasleđuju današnje generacije, kaže idejni tvorac loga „Besmrtnog puka Srbije“ Branko Vukomanović.
On precizira da glavni motivi na amblemi predstavljaju crveni štit sa krstom i ocilima u sredini, što je osnovni fragment srpskog grba koji je prisutan i na vojničkim odlikovanjima poput Karađorđeve zvezde. Time se baštini istorijsko srpsko nasleđe i nasleđe pravoslavnog hrišćanstva.
Ukršteni spušteni mačevi na znaku simbolizuju završene bitke za slobodu naših predaka, dok Georgijevska lenta u pozadini ima višeslojno značenje pošto je prikazana na Natalijinoj ramondi, simbolu pobede, odnosno Dana primirja u Prvom svetskom ratu, a istovremeno i na zvezdi petokraki koja je simbol pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
„Georgijevska lenta u Srbiji simbolizuje i jedinstvo sa ruskim narodom, čija je podrška u dva svetska rata u ogromnoj meri doprinela oslobođenju Srbije i Jugoslavije“, ističe Vukomanović.
Gostujući u „Sputnjik intervjuu“, Vukomanović skreće pažnju da je Georgijevska lenta svoje ime dobila po Svetom Georgiju, koji se nalazi i na grbu Ruske Federacije kao i grada Moskve, ali i na malo poznat detalj: da je 9. maj 1945. pao na Đurđevdan zato što je 6. maja bio Vaskrs.
Vukomanović se osvrnuo i na specifičnost „Besmrtnog puka Srbije“ u kojem šetaju ljudi čiji su se preci borili i u partizanima, i u četnicima, i u Prvom svetskom ratu kao i u ovom poslednjem ratu protiv NATO-a 1999. godine.
„Tako treba i da ostane. Za razliku od Prvog svetskog rata i ovog poslednjeg rata protiv NATO-a, gde nema nikakvih kontroverzi, jer su to bili oslobodilački ratovi u oba slučaja, u Drugom svetskom ratu imamo tu kontroverzu zbog nekoliko različitih oslobodilačkih pokreta. Međutim, svako je dobrodošao da podrži ’Besmrtni puk‘, da donese fotografiju svoga pretka, prošeta se beogradskim i ostalim ulicama, pošto se ove godine ta akcija ne održava samo u Beogradu“, kaže naš sagovornik.
Jedini uslov je, ističe, da se predak borio protiv okupatora i to je sve.
„S tim u vezi jesmo imali malo složeniji zadatak kako napraviti jedan simbol koji će to sve da objedini. Počeli smo od toga šta nam je takozvani najmanji zajednički sadržalac, gde nema nikakvih kontroverzi, to je Prvi svetski rat i simbol Prvog svetskog rata su Albanska spomenica i Natalijina ramonda, simbol cvet koji se nosi na reveru prilikom obeležavanja dana primirja. Simbol preporoda kao cvet koji uvek niče“, podseća Vukomanović.
Prema njegovim rečima, slično je i sa simbolima u vezi sa Drugim svetskim ratom.
„Zajednički sadržalac je srpski simbol — srpski štit sa krstom i četiri ocila i iza toga smo onda ubacivali ono što bi trebalo da ima višeslojno značenje, da objedini zvezdu petokraku i Natalijinu ramondu i to smo sve uvili u oblandu Georgijevske lente“, opisuje Vukomanović rad na amblemu manifestacije.
On ističe da je znak koji je napravljen za „Besmrtni puk Srbije“ inspirisao i organizatore slične akcije u Grčkoj.
„Ono što nama može da imponuje je to da su u Grčkoj preuzeli praktično ovaj naš simbol, samo su zamenili srpski štit sa grčkom zastavom. Na čelu je plavi štit sa belim krstom, simbolom Grčke. Inspirisali smo Grke, a na kraju krajeva, istorija nam je u tom smislu slična“, navodi Vukomanović.
Na pitanje kako sada gleda na „Besmrtni puk“ kad je i sam lično doprineo promovisanju te akcije, Vukomanović kaže da mu je ta ideja od početka bila bliska jer je i sam potomak ratnika iz Prvog i Drugog svetskog rata.
Istovremeno, posebnu težinu Vukomanovićevom učešću u kreiranju simbola „Besmrtnog puka Srbije“ daje činjenica da je on potomak Save Vladislavića, čoveka koji je u vreme ruskog cara Petra I dao veliki doprinos jačanju Ruske imperije: postavio je granicu sa Kinom i ustanovio rusku obaveštajnu službu.
Ali, dodaje on, mimo porodične vezanosti, Rusi i Srbi su u poslednjih sto godina zajedno ratovali.
„Nemojmo nikad zaboraviti da je Georgijevska lenta na simbolu ’Besmrtnog puka‘ i simbol spoja sa Rusijom i ruskim narodom. Ovde je malo poznata činjenica da su ruski vojnici došli pred sam početak Prvog svetskog rata protiv Austrougarske. Oni su već bili postavljeni i postrojeni tu po nalogu ruskog imperatora Nikolaja II, koji je i srpski svetitelj. On je poslao svoju vojsku, a o tome mi praktično skoro da ne znamo ništa. Tek pre četiri godine postavljen je spomenik na Kalemegdanu ruskim i srpskim herojima iz Prvog svetskog rata“, podseća naš sagovornik dodajući da su u oba svetska rata ruski vojnici utkali svoje živote i svoju ogromnu žrtvu u srpsku slobodu.
„Mi to, nažalost, nismo učili u našim istorijskim čitankama“, konstatuje Vukomanović, izražavajući nadu da će ta nepravda biti ispravljena.
