Inauguracija Vladimira Putina izgledala je spektakularno i glamurozno, kaže dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Berlina Miroslav Stojanović, kao u carskim vremenima. Ono što je interesantno, prema njegovim rečima, jeste to da je samo troje ličnosti na inauguraciji čestitalo Putinu početak novog mandata — ruski patrijarh Kiril, dosadašnji i budući premijer Dmitrij Medvedev i nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder.
„Oni su zaista veliki prijatelji, i to u pravom smislu reči. Političari imaju običaj da se tako oslovljavaju i kada to nisu, ali u ovom slučaju to jeste jedno veliko prijateljstvo, ne samo državničko. Ono je preraslo u privatno prijateljstvo još u vreme kada je Šreder bio kancelar i kada je okončan sporazum oko ’Severnog toka 1‘. Napravili su zaista jedan neposredan, privatni i zaista prijateljski odnos, zbog čega je Šreder ponekad trpeo velike kritike u Nemačkoj“, kaže Stojanović.
Šreder je, podseća Stojanović, bio predsednik nadzornog odbora konzorcijuma koji je gradio „Severni tok 1“, a nedavno je imenovan za predsednika upravnog odbora ruske naftne kompanije „Rosnjeft“.
Profesor Nenad Kecmanović smatra da je odluka građana Rusije da Vladimir Putin ostane ruski predsednik i narednih šest godina dobra vest za Banjaluku, jer su se i Putin, ali i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pokazali kao značajni zaštitnici Republike Srpske.
Jedna od manifestacija dobrih odnosa između Banjaluke i Moskve je i gradnja rusko-srpskog pravoslavnog centra u Banjaluci, dodaje Kecmanović. Već se zna da će na polaganje kamena-temeljca doći Sergej Lavrov, a računa se da će na otvaranje doći neko od, kako Kecmanović kaže, najviših ruskih zvaničnika.
Govoreći o najavljenom predizbornom mitingu turske vladajuće stranke, koji će u Sarajevu održati turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, Kecmanović napominje da to govori da u pet kantona u entitetu Federacija BiH, sa muslimanskom većinom, živi i značajan broj turskih državljana.
Pravi smisao održavanja mitinga u Sarajevu je indirektna poruka turskim državljanima bošnjačkog porekla, ali i podrška Bakiru Izetbegoviću na predstojećim izborima u BiH, s obzirom na veliko porodično prijateljstvo između Erdogana i Izetbegovića, kao i na to da, kako Kecmanović kaže, Izetbegović loše stoji u predizbornim prognozama.
Takođe je postojao nesporazum na relaciji Izetbegović—Erdogan zbog toga što je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović od turskog predsednika tražila da posreduje u bošnjačko-hrvatskom sporu oko izmena izbornog zakona.
„Tu je neki kuršlus nastao jer su u Sarajevu jako negodovali zbog tog susreta, i onda je iz Ankare došlo objašnjenje da je u toku razgovora sa Kitarovićevom Erdogan konsultovao Sarajevo, pa da ipak nije… To je bio jedan šum koji se jako negativno odrazio na političku atmosferu u Sarajevu. Govorim, naravno o muslimansko-bošnjačkom delu, gde postoji snažna veza sa Turskom i oslonac u Turskoj, tako da su se oni osetili povređeni da Erdogan sa Kolindom nešto radi u prilog hrvatske strane“, objašnjava Kecmanović.
Erdogan, pretpostavlja Kecmanović, u tom slučaju nije mogao da odoli da se ne umeša kada mu se za pomoć obraća članica EU.
Erdogan i Sandžak
Kada govori o tome može li Erdogan da odigra ulogu u smirivanju eventualnih tenzija u Sandžaku, Kecmanović podseća na informacije o, kako kaže, spektakularnom rastu turskih investicija u Srbiji i najboljim političkim odnosima još od doba Kemala Ataturka i kralja Aleksandra. Međutim, on ističe da ne treba zaboraviti ni prizore iz Erdoganove posete Novom Pazaru, kada su se, kako kaže, po celom gradu vijorile turske zastave, dok srpskih nije bilo nigde.
„Taj rast uticaja, ne Erdogana lično, nego Turske na tom terenu ima svoje potencijalno loše i dobre strane. Što se tiče Republike Srpske, tu postoji asimetrija u odnosima prema Turskoj, ako gledamo odnose Srpske i Srbije. Ti su odnosi usaglašeni, Srpska prati Srbiju, i možemo reći i obrnuto. Jedna od tačaka gde postoji asimetrija je prema Turskoj. RS, iz vrlo objašnjivih razloga i potpuno osnovano, ima rezerve prema Turskoj i prema Erdoganu još od vremena Davutogluovog ministrovanja“, kaže Kecmanović.
Bivši turski ministar spoljnih poslova i premijer Ahmet Davutoglu tvorac je koncepta „strateške dubine“, odnosno neoosmanizma, i u tom maniru je Davutoglu jednom prilikom u Sarajevu na jednoj konferenciji istupio sa pričom da je turska okupacija Bosne bila uspešna, navodi Kecmanović jedan od razloga zbog kojih RS ima rezerve prema aktuelnoj turskoj političkoj vrhušci.
Takođe, Erdogan je pominjao da ima amanet Alije Izetbegovića da sačuva Bosnu i Bošnjake. Pitanje je, smatra Kecmanović, šta je to Bosna bez Srba i Hrvata.
„Takva formulacija državnika velike zemlje koja ima delikatne odnose sa različitim delovima stanovništva BiH mogla je, možda, u prvi mah da deluje kao neugledna, ali on to uvek tako ponavlja i čitava ta turska priča jako loše prolazi kod većine stanovnika BiH, Srba i Hrvata, dok na 75 odsto teritorije on zapravo ne zalazi. Ali na ovih 25 odsto teritorije, a to je polovina Federacije BiH, oseća se kao kod kuće i doživljavaju ga kao svoga“, ocenjuje Kecmanović.
Sve je to uticalo na bivšeg bošnjačkog reisa Mustafu Cerića da izjavi kako je Turska matica Bošnjaka, što, prema Kecmanovićevim rečima, i može da ima smisla, s obzirom na to da je islamizacija Bosne izvršena pod turskim uticajem. To je novi momenat u odnosima Bosne i Turske, koji u meri u kojoj približava Bošnjake Turskoj, utoliko udaljava od nje Srbe i Hrvate. Sasvim je onda razumljivo što odnosi Banjaluka—Ankara gotovo da ni ne postoje, zaključuje Kecmanović.
To ne mora da znači da odnosi ne mogu da se poprave. Prema Kecmanovićevim rečima, može se računati na dve stvari. Prvo, Beograd bi, s obzirom na posetu predsednika Vučića Turskoj, mogao da bude posrednik, a kao druga opcija pominju se dobri odnosi između Erdogana i Putina.
Delikatno iransko pitanje
S druge strane, na paradi na Crvenom trgu povodom Dana pobede nad fašizmom 9. maja, u svečanoj loži pored Vladimira Putina biće samo dva gosta iz inostranstva — srpski predsednik Aleksandar Vučić i premijer Izraela Benjamin Netanijahu.
Rusija je sa Izraelom povezana specijalnim vezama. Ruski jezik je drugi jezik koji se govori u Izraelu, dok je Srbija za Rusiju važna zemlja na Balkanu. Na pitanje šalje li time Rusija poruku o svojim spoljnopolitičkim težištima, Stojanović odgovara da je jednostavnije dati odgovor na prisustvo predsednika Srbije, nego kada je reč o Netanijahuu.
„Tu su stvari malo delikatnije, pogotovo sada, oko Irana i roka koji ističe i koji se, na neki način, možda i namerno dramatizuje u političkom smislu. Interesantno je da je juče francuski predsednik Makron izjavio da bi vrlo lako moglo da dođe do rata ako Tramp i dalje bude insistirao na tome da 12. maja raskine nuklearni sporazum sa Iranom. Sa Netanijahuom je komplikovanija situacija, jer očigledno koristi međuprostor, gde su Iranu vezane ruke. Da Iran nešto učini, da uzvrati, Trampu bi dao odrešene ruke da učini ono što od njega ne traže i po svaku cenu žele da izbegnu EU, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, i prvi put posle velikih sukoba sa Rusima napravljena je neka vrsta saveza gde je Rusija uključena u otpor Trampu“, kaže Stojanović.
Sve zainteresovane sile i međunarodne organizacije saopštavaju da Iran revnosno ispunjava svoje obaveze prema nuklearnom sporazumu, ali je EU, koja, prema Stojanovićevim rečima, nikada nije govorila jedinstvenim glasom u spoljnoj politici, predložila dopune sporazuma.
Na predlog EU zasad ne pristaju ni Iran ni Tramp, dok Netanijahu koristi međuprostor kako bi, prema Stojanovićevim rečima, uništio iranska uporišta u Siriji i pojačao pozicije antiiranske, antiruske i antiasadovske strane.
Zapadni analitičari postavljaju pitanje koliko izraelski napadi na Siriju iritiraju Rusiju i zbog toga je, kaže Stojanović, poziv Netanijahuu da prisustvuje paradi u Moskvi interesantan u tom kontekstu.
„Rusiji je veoma stalo da ne dođe do nekih većih sukoba i da se ne poremeti realna situacija na terenu jer se rat, posle sedam godina završava gde neki ciljevi Zapada nisu ostvareni“, kaže Stojanović.
Putinu je stalo da održi dobre odnose sa Izraelom, dodaje, jer Izrael ne samo da može da poremeti ravnotežu straha na Bliskom istoku, već i da pokrene rat protiv Irana.
Tramp, prema Stojanovićevom mišljenju, neće izaći iz sporazuma sa Iranom, on će ga relativizovati i pojačati pritisak na Iran.
