EU se obrušila na rusku policiju, a zatvara oči pred brutalnošću u Kataloniji

„Privođenje više od hiljadu demonstranata i nasilje koje su protiv njih upotrebili ruski organi ugrozilo je fundamentalna prava slobode izražavanja i okupljanja u Ruskoj Federaciji“, stoji u saopštenju izdatom u subotu u vreme kada su poslednji demonstranti napuštali mesta gde su prethodno protestovali.

Pomenuvši da „neke od demonstracija u ruskim gradovima nisu prethodno odobrile gradske vlasti“, EU ipak osuđuje „policijsko nasilje i masovna hapšenja“.

​Nakon što pročita ovakve oštre izjave, čovek bi mogao da zamisli da su demonstranti u Rusiji završili sa polomljenim nosevima, u krvi, obnevideli od suzavca. Pa ipak, ono što su kamere zabeležile, pokazuje da su privedenima ruke bile vezane iza leđa i da su bili smeštani u policijska vozila, kao i da su kordoni pripadnika organa reda potiskivali okupljene, a na nekoliko fotografija se vide policajci koji trče sa podignutim palicama. Na društvenim mrežama se vrti i nekoliko fotografija manjih okršaja između demonstranata i njihovih oponenata. Do sada je bilo zvanično prijavljeno svega tri slučaja o zadobijanju lakših povreda, odnosno modrica.

​A sada se vratimo na prvi oktobar prethodne godine — na dan kada je bio održan referendum o nezavisnosti Katalonije, a potom i mirne demonstracije. Fotografije napravljene tog dana pokazuju da je policija tukla nenaoružane demonstrante palicama i da je koristila gumene metke.

Preko 800 ljudi je bilo povređeno, a neki su zadobili teške ozlede tokom sukoba sa policijom. Grupe i organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, uključujući i „Hjuman rajts voč“ i „Amnesti internešnel“ osudile su brutalnost policije.

Ali, tada EU nije bila ni toliko kritički nastrojena, a ni tako brza da osudi reakciju policije. Izjava iz Brisela je stigla tek nekih 24 sata nakon što su se po društvenim mrežama ovi događaji već uveliko komentarisali. Prva četiri pasusa, prilično suvog teksta, više su se odnosila na „nezakonitost“ referenduma, a policijsko nasilje u ovoj izjavi uopšte nije pomenuto.

Tek u poslednjem pasusu, EU u svojoj izjavi kratko pominje da „nasilje nikada ne može biti instrument u politici“, a Brisel veruje da je premijer Rahoj „uspeo da oteža ovaj proces“.

​Pod „otežavanjem posla“ Brisel podrazumeva ono što mediji nazivaju „širokom primenom surovih mera na glasanju o nezavisnosti Katalonije“. Ljudi sa krvavim zavojima i povezima, povredama glave, polomljenim prstima i problemima sa očima zbog upotrebe suzavca — ovo su bile tipične scene iz Katalonije u tom trenutku.

Danima nakon neumerene primene sile, prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans rekao je da je „obaveza svake vlade da podrži vladavinu prava“.

„To ponekad podrazumeva proporcionalnu upotrebu sile“, dodao je.

Generalno uzevši, EU smatra da su događaji u Kataloniji „unutrašnja stvar“ države-članice Španije. Međutim, protesti u Rusiji, u zemlji koja nije članica EU i koja je čak nekih 1800 km udaljena od Brisela, izgleda da su mnogo važniji za EU.

Mat Karti, poslanik Evropskog parlamenta iz Irske, smatra da je odgovor iz Brisela povodom Katalonije „patetičan“.

„Da se ovo dogodilo na Bliskom istoku ili u Južnoj Americi ili u nekoj novoj državi-članici EU, već bi čelnici svih EU država-članica jedva čekali da osude ovaj događaj i to uz upotrebu najoštrije retorike“, istakao je Karti u izjavi za RT.

Kreiranje vesti za međunarodne medije?

Navaljni, kojem je zabranjeno da učestvuje na predsedničkim izborima u martu ove godine, zbog uslovne presude, pozvao je Ruse na proteste širom zemlje dva dana pred inauguraciju Vladimira Putina, koja je bila održana 7.maja.

„Nije iznenađenje da je Navljni pozvao svoje pristalice da demonstriraju. Oni bi to automatski uradili svaki put kada imaju priliku“, kaže analitičar Martin Mek Koli u izjavi za RT.

Moskovske vlasti su ponudile nekoliko lokacija za održavanje protesta, ali je opozicija sve do jedne odbila, čak i Bulevar Zaharova u centru grada, gde su se već nekoliko puta održavali masovni protesti, uključujući i one koji su bili organizovani povodom zabrane mesindžera Telegram. Pošto nije došlo do dogovora sa vlastima, policija je imala puno pravo da udalji demonstrante sa mesta gde su se okupili.

„Tehnički gledano, demonstranti su protestovali na mestu gde to nisu smeli da rade i svako ko se tu našao, mogao je biti uhapšen“, objašnjava Mek Koli.

Navaljni, kojeg u mejnstrim medijima često nazivaju i „Putinovim kritičarem“ ili čak „nepobedivim političkim protivnikom Putina“, pozvao je svoje pristalice da se ipak skupe na Tverskoj ulici u Moskvi, pravdajući to „Ustavnim pravom“ okupljanja bilo kada i bilo gde. Gradske vlasti su upozorile demonstrante da nije legalno okupljanje na mestu gde oni to žele da učine.

Mek Koli veruje da je okupljanje demonstranata uprkos upozorenju bio način da se „za potrebe međunarodnih medija napravi vest“.

„Da je policija upotrebila silu, to bi bilo snimljeno i odmah bi ceo svet to video. Iz perspektive Navaljnog, to bi bio sjajan uspeh“, dodao je Mek Koli.