Pariz ne traži ostavku predsednika Sirije Bašara el Asada, ključni zadaci treba da budu iskorenjivanje terorizma u zemlji, izjavila je ambasadorka Francuske u Rusiji Silvija Berman i naglasila da su zahtevi o „bezuslovnom odlasku Bašara el Asada“ skinuti sa dnevnog reda i da Pariz ostavlja sirijskom narodu pravo izbora sopstvene budućnosti.
Stanje na terenu zakočilo Zapad
Već neko vreme, godinu-dve, prema konstataciji Milana Igrutinovića sa Instituta za evropske studije, prisutna je određena težnja ključnih zapadnih zemalja koje su povezane sa sukobom u Siriji, pre svega u SAD, Francuskoj i Velikoj Britaniji, da se ne insistira, kao na početku rata, na tome da je odlazak Asada sa vlasti nužan preduslov mira. Ili, da više nije nužno ishodište pregovora i mirovnog procesa koji se vodi na dva koloseka — u Ženevi i u Astani.
„Ruska intervencija 2015. i politički sukob Turske sa jednom grupacijom zapadnih zemalja i pokušaj puča doveli su do toga da kompleksni cilj Zapada da Asad mora otići prosto više nije izvestan s obzirom na stanje na terenu, a stoga nije ni politički oportun“, precizira Igrutinović.
Zbog toga, prema njegovom mišljenju, izjava francuske ambasadorke nije iznenađenje, i samo predstavlja jasniju potvrdu onoga što smo mogli da uočimo u poslednje vreme, kao trend i kao blagu promenu.
„Ono što je ključno jeste kako se takve stvari mogu pretočiti u praksu i da li će imati posledice na ova dva mirovna procesa koji su zapravo konkurenti jedan drugom i od kojih nije jasno koji će na kraju biti taj koji tvori nekakav novi poredak u Siriji. Mislim da se većina i posmatrača i aktera na terenu slaže da će Asad na neki način ostati na poziciji na kojoj jeste, makar za prvi period nakon uspostavljanja kakvog-takvog mira u Siriji“, jasan je Igrutinović.
Odlazak predsednika Sirije sa te pozicije, podvlači sagovornik Sputnjika, više nije deo praktične politike čak ni najvećih rivala sa Zapada.
„Američka politika u suštini više nije efektivno usmerena na rušenje Bašara el Asada, već oni pokušavaju da zadrže stečene lokalne pozicije na severoistoku zemlje sa kurdskim grupama gde se nalaze američke specijalne snage i na čijem obodu američke i savezničke vazduhoplovne snage vrše česte vazduhoplovne udare. Dakle, Amerika se prebacila na vođenje lokalne politike u Siriji umesto na to da pokuša da kroz programe obuke i naoružavanja raznih pobunjeničkih grupa pomogne tom celom protestu opozicije, koji jeste imao za cilj sklanjanje vlasti. Mislim da to zapravo više nije politička tema“, tvrdi Igrutinović.
Iran, trenutno najveći dobitnik
Asad je u poziciji koja je trenutno najjača u poslednjih nekoliko godina, jer je, podseća sagovornik Sputnjika, osvojio puno delova teritorija, uspeo da suzbije raznorazne opozicione grupe i da njegova pozicija bude dovoljno jaka i na neki način legitimizovana u očima šire međunarodne zajednice.
„Trenutno se, osim Rusije i Asada, pobednikom u Siriji može smatrati i Iran sa ovim presekom stanja. Iranske jedinice su već značajno uključene i u Asadove vojne snage i već odavno drže pojedine delove fronta. Politički uticaj Irana je porastao, prisustvo Irana tako blizu Hezbolahu, tako blizu Iraku i tako blizu Izraelu je iz perspektive Izraela već ozbiljna pretnja, ali je to, ako zanemarimo sirijsku situaciju, glavni regionalni efekat čitavog rata“, ukazuje Igrutinović.
Ukoliko zanemarimo ljudsku nesreću i humanitarnu krizu, geopolitički gledano, Iran jeste trenutno najveći regionalni dobitnik, ponavlja on, ukoliko se stanje nešto više ne promeni u narednih godinu-dve ili koliko već.
