U ovim napadima poginulo je 16 Nišlija, dok ih je 18 povređeno. Među poginulima je bila i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći.
U ovom napadu NATO alijanse stradali su civili koji su bili u blizini pijace u centru Niša. Poginulo je njih 16, a povređeno još 18, od kojih su neki ostali bez ruku ili nogu.
Dan kasnije, 8. maja, bombom velike razorne moći pogođen je i teško oštećen Kameni most u Nišu.
Kasetne bombe na Niš bačene su i 12. maja 1999. godine na naselje Duvanište, pri čemu je povređeno 11 osoba.
U znak sećanja na žrtve bombardovanja podignut je spomenik nedaleko od Šumatovačke ulice, a najavljeno je da će danas u 11 položiti vence i odati počast pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Milošević, kao i predstavnici Grada Niša, Niškog upravnog okruga, porodice žrtava, udruženja i građani opredeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Bombardovanje Niša počelo je oglašavanjem sirena 24. marta i trajalo je do 10. juna. U tom periodu, prema evidenciji naučnog radnika i publiciste Novice Ranđelovića, na osnovu koje je izdao knjigu „Niš u ratnom plamenu“ poginulo je 26 civila, teže je ranjeno njih 60, a lakše oko 200.
U Nišu su se sirene za početak ili kraj vazdušne opasnosti čule 258 puta, stanovnici su pod vazdušnom opasnošću bili puna 52 dana, dok su bombe grad razarale 29 dana i za sobom ostavile srušene mostove, škole, fabrike.
Kako bi se očuvalo sećanje na nevino stradale, svake godine se i 24. marta polažu venci i to na dva obeležja žrtvama NATO bombardovanja na početku Šumatovačke ulice.
B 92
