Navodeći u podnaslovima, uz odgovarajuće emotikone, ko je pobednik, a ko gubitnik u planu budžeta Evropske komisije, „Politiko“ je kao „srećne“ naveo baltičke poljoprivrednike.
Poljoprivrednici u Estoniji, Letoniji i Litvaniji pojavljuju se, na iznenađenje, kao pobednici.
Dok će većina poljoprivrednika morati da „liže rane“ zbog smanjenja od četiri odsto direktnih subvencija, baltički poljoprivrednici dobiće povećanje od 13,6 odsto, piše briselski portal.
Brisel planira da smanji novac zemljama koje su dosad dobro radile posao i da ga raspodeli na one koji nazaduju.
Predlog budžeta, prema pisanju „Politika“, „razbesneo je“ Austriju, Dansku, Holandiju i Švedsku.
Te četiri zemlje suočavaju se s dvostrukim udarcem — od njih se traži da povećaju svoje nacionalne doprinose, a treba da izgube popuste koje dobijaju.
Zvaničnici tih zemalja su negodovali, uz ucenu da je takav plan „daleko od prihvatljivog rešenja“.
Vozači tenkova su oni koji su „srećni“ zbog predloga budžeta, naveo je „Politiko“.
Brisel planira da izdvoji 6,5 milijardi evra iz svog fonda „Konekting Jurop“ za nadogradnju infrastrukture s ciljem obezbeđivanja da ona bude prikladna za teška vojna vozila.
„Tužni i besni“ su britanski naučnici, piše „Politiko“, koji navodi da će pronalaženje novca za najsavremenija istraživanja biti povećano u budućnosti.
Kako su naveli, istraživači iz Ujedinjenog Kraljevstva biće van programa EU nakon 2020. godine.
Među „srećnicima“ su, prema pisanju portala, velike farmaceutske i inženjerske kompanije.
Velika imena kompanija kao što su „Merk“, „Fajzer“, „Erbas“ i „Talis“ su među onima koje učestvuju u istraživačkom programu EU, i samo su neke od onih koje će imati koristi od budžetskog plana Komisije.
Brisel planira da milijarde evra ustupi kompanijama koje sarađuju sa akademicima na poljima kao što je zdravstvo da bi se rešavali veliki izazovi s kojima se suočava Evropa.
Zbog predloga budžeta „tužni“ su gradonačelnici i regionalni lideri zbog rezova u kohezijskim fondovima, koji služe za pomoć siromašnim regionima da bi sustigli one bogate.
Ti rezovi iznosiće sedam odsto, a svoje negodovanje izneo je predsednik Saveta evropskih opština i regiona Stefano Bonakini.
On je istakao da će to biti „gubitak od 41 milijarde evra za lokalne i regionalne vlade“, piše „Politiko“.
Tanjug
