Akcija „Besmrtni puk“ pokrenuta je pre jedne decenije u Rusiji i ubrzo je postala internacionalna — milioni ljudi širom sveta 9. maja izlaze na ulice noseći portrete svojih predaka koji su se borili protiv fašizma, kao svojevrsno podsećanje na slavne dane svetske istorije.
Međutim, za ukrajinsku ekstremno nacionalističku organizaciju „Bratstvo“ i Dmitrija Korčinskog Besmrtni puk je „manevar ruske propagande“. On je na Fejsbuku objavio da ukrajinski radikalni nacionalisti pripremaju kontramarš.
„Sa portretima naših pradedova i dedova iz Divizije ’Galicija‘ moramo pokazati vatnicima (pogrdan termin koji ukrajinski radikali koriste za Ruse i one koji podržavaju ruske vrednosti) da njihov Besmrtni puk i nije toliko besmrtan“, napisao je Korčinski.
Trend veličanja nacizma nije se u Istočnoj Evropi prvi put pojavio u Ukrajini, niti je najava Korčinskog prva u ovoj zemlji koju razdiru, pored građanskog rata, i brojni drugi unutrašnji problemi i podele.
Međutim, kako kaže istoričar Predrag Marković, ono što se događa u pribaltičkim republikama (godišnji marševi u čast SS divizija, veličanje nacizma i uklanjanje antifašističkih obeležja) nije istovetan trend sa onim što se događa u Ukrajini.
Dok su baltičke republike od početka bile na strani nacizma, Ukrajinci su, zajedno sa svojom ruskom i beloruskom braćom, kaže Marković, podneli najveći teret borbe protiv fašizma.
Belorusi su, objašnjava Marković, verovatno najveći mučenici borbe protiv nacizma jer je procenat građana stradalih od nacističke ruke najveći u toj zemlji.
Taj broj, međutim, ogroman je i u Ukrajini. Deo Ukrajinaca borio se i na strani nacista, u Diviziji „Galicija“ i drugim jedinicama, napominje Marković.
„Nadam se da će se 9. maja videti da ipak zdrava pamet preovlađuje u Ukrajini. Trebalo bi da ceo narod poludi pa da svoje, tako krvavo zasluženo mesto na strani najveće borbe u istoriji čovečanstva protiv zla, kompromituje sa nečim tako čudnim i bizarnim kao što je slavljenje SS Divizije ’Galicija‘. Mislim da je to ekstremistička provokacija i da se Ukrajinci, pored svog nacionalističkog ludila koje ih ponekad obuzima, makar to što je svetla zajednička tekovina svih sovjetskih naroda, neće tako lako uprljati“, kaže Marković.
Nacisti su osnovali 1. Dobrovoljačku SS diviziju „Galicija“ (14. Vafen SS grenadirsku diviziju) leta 1943, u momentu kada je Crvena armija odnosila prevagu u ratu. Oko 80.000 ukrajinskih dobrovoljaca iz regiona Galicije zaklelo se na vernost Adolfu Hitleru. Divizija Galicija učestvovala je u brojnim zločinima protiv antifašista, Jevreja i civilnog stanovništva u Poljskoj i Ukrajini.
Divizija je uništena tokom sovjetske operacije oslobođenja Lavova jula 1944, a od njenih ostataka formirana je 1. divizija takozvane Ukrajinske nacionalne armije. Ovoj jedinici pridodati su nacistički saradnici iz Češke i Slovačke i borili su se na ratištima u Jugoslaviji i Austriji, pre nego što se predala zapadnim saveznicima 10. maja 1945.
Predstavnici kijevske policije potvrdili su da su primili prijavu za marš „Besmrtnog puka“, dodavši da organizatori očekuju da će događaju prisustvovati oko 3.000 ljudi. Međutim, prijava za nacionalistički kontraskup još nije došla do vlasti ukrajinske prestonice. Andrej Krišenko, šef kijevske policije, kaže za ukrajinski Radio 112 da ima još nedelju dana vremena da radikali podnesu prijavu za skup.
Rusija, Poljska i druge zemlje često su kritikovale ukrajinske vlasti zbog zatvaranja očiju pred pokušajima radikalnih nacionalista da glorifikuju i rehabilituju ukrajinske nacionaliste koju su tokom Drugog svetskog rata sarađivali sa nacistima.
Brojni spomenici ličnostima kao što su Stepan Bandera ili Roman Šuhevič podignuti su u ukrajinskim gradovima, a planova za njihovo uklanjanje nema. Bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko ovoj dvojici kontroverznih ukrajinskih nacionalista dodelio je najviši ukrajinski orden Heroj Ukrajine, ali ova odluka je morala da bude povučena usled međunarodnog pritiska.
Poslednjih godina u Ukrajini su uobičajeni postali marševi radikalnih nacionalista, organizovani po ugledu na nacističke marševe, pod bakljama, a takođe je uobičajeno da radikali sprečavaju građane da odaju poštu borcima protiv fašizma na Dan pobede, ometajući ih da posete groblja i da učestvuju u manifestacijama.
Na prvi pogled, zahvaljujući aktivnostima radikalnih nacionalista, izgleda da ukrajinska nacija ne može da se emancipuje bez pozivanja na nacističku prošlost svojih navodnih osnivača.
Nekoliko je pravaca kojima Ukrajinci pokušavaju da se odvoje od Rusa, objašnjava Marković. Jedan od njih je insistiranje na „hlodomoru“ gladi koju je staljinistička vlast, u okviru planova kolektivizacije i „raskulačivanja“ na selu, izazvala u Ukrajini. Nekoliko miliona ukrajinskih seljaka umrlo je tada od gladi.
„U toj priči, taj nesrećni eksperiment sa kolektivizacijom bio je antiukrajinski i milioni Ukrajinaca stradali su zato što su Ukrajinci po nacionalnosti. Naravno, ta priča nije tačna, od kolektivizacije su stradali i milioni Rusa. Prosto, veliki broj bogatih seljaka je živeo u Ukrajini. Tu je, verovatno, odlučio sticaj okolnosti, a ne neka posebna nacionalistička politika“, kaže Marković.
Drugi pravac je rehabilitacija Stepana Bandere, dodaje Marković.
„Bandera je vrlo čudan lik. On je jedna neobična pojava. Međutim, Poljaci bi bili užasnuti kada bi se Bandera rehabilitovao zato što je jedan od najstrašnijih pokolja u poljskim zemljama izvršio upravo on. On nije esesovac kao što su pripadnici Divizije ’Galicija‘, ali je neka vrsta mračnog nasleđa Drugog svetskog rata“, objašnjava Marković.
Ako u Ukrajini ima pameti, smatra Marković, oni ne bi trebalo da ponove hrvatsku grešku, da odbace svoj antifašizam da bi se distancirali od Rusa.
„Ono gde su Ukrajinci veliki, gde su najznačajniji u svetskoj istoriji, jeste to što su zajedno sa Rusima poneli najveći teret borbe protiv nacizma. To ne bi smeli, zbog svog polupropalog nacionalnog projekta da žrtvuju tu vezu kao što su uradili Hrvati. Jer Hrvati su, odbacivanjem partizanskog jugoslovenstva, takođe odbacili jedan od najsvetlijih delova svoje prošlosti“, zaključuje Marković.
