Naime, prema presudi, Islamska Republika Iran, Korpus čuvara iranske revolucije i Centralna banka Irana su odgovorni za pogibiju 1.008 ljudi i bez obzira na to što specijalna komisija za istragu terorističkog napada 11. septembra nije prethodno našla direktne dokaze umešanosti Irana u napade.
Istoričar i stručnjak za Bliski istok Nemanja Starović mišljenja je da se ovde ponavlja situacija koju smo imali pre dve godine, kada je Vrhovni sud SAD proglasio Iran odgovornim za teroristički napad Hezbolaha u Bejrutu davne 1983. godine, kada je poginulo preko 240 američkih marinaca.
Tada je američki sud naložio Teheranu da plati obeštećenje u visini od dve milijarde dolara, a ta sredstva su praktično skinuta sa zamrznutih računa Iranske centralne banke u američkim bankama. Još tada je iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif prokomentarisao da je u pitanju klasična pljačka, podseća Starović.
„Ne treba zaboraviti da je već poznato da je većina počinilaca tog napada bila iz Saudijske Arabije, a da je napad sprovela teroristička mreža Al Kaida Osame bin Ladena. Ako još uzmemo u obzir da je Al Kaida nastala osamdesetih godina u brdima Avganistana potpomognuta od strane američke CIA da se bori protiv sovjetskih snaga, onda možemo doneti zaključak da je odgovornost za formiranje Al Kaide i za sve što je ona učinila daleko veća na strani Amerike nego Irana“, ističe Starović.
On navodi i da bi celokupan finansijski aspekt ovog sukoba na Teheran loše uticao, budući da bi to moglo direktno da se odrazi na ekonomski rast koji Iran doživljava nakon sklapanja nuklearnog sporazuma 2015. godine.
I Timu Maršani, advokat i stručnjak za međunarodno pravo, tvrdi da je u pitanju apsolutno nezakonita odluka američkog suda jer, kako objašnjava, nijedna država ne može da bude subjekat odgovornosti kada je reč o kriminalnim aktivnostima pojedinačnih grupa terorista.
Sve te presude su neizvršive jer norme međunarodnog prava nalažu da nijedna država nije dužna da ispunjava ono što nalože američki sudovi, navodi on. Ne postoji nijedan pravni akt koji bi podrazumevao da odluke suda budu važeće na teritoriji druge zemlje, dodaje Maršani.
Kako tvrdi, isključivo međunarodni pravni organi mogu da obavežu državu da izvrši neki nalog, i to u slučaju da ta zemlja priznaje taj međunarodni organ. „Jasno je da Amerika i Iran nemaju takve dogovore i sporazume, tako da Iran može da ispunjava odluke samo međunarodnih sudova, i to u slučaju da se zločin odnosi na celokupnu državu, a ne na pojedince, bilo da je reč o terorističkim činovima ili nečem drugom“, zaključuje Maršani.
I Irina Fjodorova iz Centra za Bliski i Srednji istok u okviru Instituta za orijentalistiku na Ruskoj akademiji nauka smatra da se ovo pitanje uklapa u sve korake koje preduzima Tramp, kao i u izjave koje možemo čuti od izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, da Iran, navodno, predstavlja veliku opasnost za Bliski istok.
„Čini mi se da se ovim izjavama zapravo priprema tle za Trampa koji bi 12. maja trebalo da odluči da li će mere kojima se ukidaju sankcije Iranu biti i dalje na snazi ili će režim sankcija u odnosu na Iran biti vraćen. Ovo su, dakle, teme koje nemaju ni ozbiljno političko značenje ni pravnu težinu, već samo pripremaju tle kako bi se stvorila antiiranska atmosfera u zapadnom društvu i unapred objasnila priroda oštrih odluka koje će možda doneti predsednik SAD“, ističe Fjodorova.
Fjodorova takođe smatra da je nakon smirivanja tenzija sa Severnom Korejom Americi potrebno novo žarište, pa se zbog toga i govori ovako aktivno o navodnoj opasnosti koja preti iz Irana i koja će služiti kao sredstvo za potpirivanje napetosti u čitavom bliskoistočnom regionu, ali i kako bi se ujedinili arapski saveznici SAD.
U tom smislu, američke vlasti kao da „teraju vodu na izraelsku vodenicu“, jer dele bojazni rukovodstva Izraela u vezi sa „opasnošću“ koju sam po sebi navodno predstavlja Iran. Sve se ovo dešava samo zato što je, makar privremeno, rešena kriza na Korejskom poluostrvu.
