„Svet ulazi u nešto jako neizvesno, jako tumbajuće najverovatnije. To što su i trovanje u Solsberiju i antiruske sankcije, raketiranje Sirije i još ponešto što se dešava karike istog lanca znači da se događaji zgušnjavaju i da Zapad, sviđalo se to nekome ili ne, disciplinovano ide na Rusiju. Cilj je da se, pre ulaska u završnu krivinu, Rusija maksimalno oslabi“, kaže Bilbija.
Rusija bi, prema planovima Zapada, dodaje Bilbija, trebalo da u konačno raskusurivanje uđe oslabljena. Od prvobitnog plana iz devedesetih — da se Rusija podeli na nekoliko teritorija — odustalo se, ali je sadašnji plan da se Rusija oslabi do te mere da više ne bude velika sila.
Rat je, zasad, isključen zbog nuklearnog arsenala sa obe strane, ali, tvrdi Bilbija, plan je da se Rusija odstrani iz igre koja je već počela.
Da bi se zaštitila, Rusija će, prema Bilbijinom mišljenju, morati da se zatvori, kako bi zaštitila svoju geostratešku poziciju i spoljnopolitički kurs.
„Mislim da Putin neće žuriti sa povlačenjem realnih poteza i mislim da će proći i Svetsko prvenstvo u fudbalu i da će, možda, od jeseni karte početi da se malo drukčije dele i otvaraju“, kaže Bilbija.
O učinku američke agresije na Siriju postoje različiti podaci — Amerikanci tvrde da sirijska protivvazdušna odbrana nije oborila nijednu raketu, dok ruski i sirijski izvori govore da je oboren 71 projektil.
Sirijska armija gađala je projektile iz sistema „Pancir“, „Buk 1“, „Buk 2“, ali korišćeni su i stari sistemi, čime je trebalo da se pokaže da su i stari sovjetski protivvazdušni sistemi još uvek efikasni, ako ih snabdevate kvalitetnim elektronskim podacima, kaže Momčilo Milinović, šef katedre za naoružanje na beogradskom Mašinskom fakultetu.
Zapadno bombardovanje Sirije pre je ličilo, kaže Milinović, na vežbu „crvenih“ i „plavih“, nego na pravi rat. Dogovor je, prema Milinovićevim rečima, bio da zapadni saveznici ne gađaju ruske položaje, a da svaka strana proba svoje raketne i protivvazdušne sisteme.
Pentagon, koji je do poslednjeg trenutka odgovarao Donalda Trampa od napada, na kraju je odlučio da Siriju napadne sa 72 rakete u prvom naletu, objašnjava Milinović. Jedna raketa nije poletela. Od toga su 43 rakete oborene.
Drugi udar bio je usmeren na navodnu fabriku hemijskog oružja i bunkere sa hemijskim oružjem, koji su napadnuti sa 22 rakete, dok je treći udar bio usmeren na komandni centar sa sedam raketa.
Pentagon je zvanično objavio da je, tokom operacije u Siriji, radio test prodora ruskog sistema S 400.
Nesumnjivo je da je na nekoliko nivoa postojao dogovor i koordinacija, kaže Bilbija, a sve liči na bombardovanje aerodroma Šajrat aprila prošle godine, samo u većim razmerama.
„Tamo je bilo manje raketa, i kao što je to bilo funkcionalizovano za Trampove unutrašnje potrebe, to se suštinski dogodilo i ovoga puta, samo što je broj raketa i dodatnih međunarodnih aktera bio veći. Možda je bilo i nekog međusobnog testiranja i nadmetanja. Nema sumnje da je Sirija znala kada će biti napad; da su Rusi bili obavešteni; da je Sirija sa aerodroma sklonila sve što joj je bilo važno, kao i u slučaju Šajrata pre godinu dana… To je bila neka demonstracija koja je završila neke poslove za sve strane“, kaže Bilbija.
Međutim, dodaje, Zapad protiv Rusije neće ratovati oružjem, već onako kako je već započeo — sankcijama, izolacijom, opkoljavanjem…
