Prema novim istraživanjima, ljudski mozak ima otprilike 86 milijardi neurona i sa tolikom količinom mogućih veza među njima, očekivali bismo da ćemo sa lakoćom zapamtiti svako naše životno iskustvo.
Međutim, u stvarnosti znamo da pamćenje bledi, a kod ljudi obolelih od Alchajmera ili demencije, to je još i izraženije.
Kako bi im pomogli, naučnici već godinama istražuju da li je moguće u mozak ugraditi nekakav implantat kojim bi poboljšali prirodno stanje mozga.
Tim sa Univerziteta Južne Kalifornije, koji vodi Dong Song, krajem prošle godine predstavio je ono što su nazvali „memorijskom protezom“, a radi se o malenoj sondi s elektrodama koje mogu detektovati i reprodukovati signale u hipokampusu, delu mozga zaduženom za pamćenje.
Oni su usadili uređaj u mozak 20 volontera koji su već imali elektrode u mozgu zbog lečenja epilepsije.
Implantat je pratio aktivnost tokom testa u kojem su im pokazivali različite oblike, a kasnije su im tokom drugog testa ponovili iste te signale moždane aktivnosti, u nadi da će poboljšati moć pamćenja.
Testovi su tada pokazali poboljšanje pamćenja za 15 odsto i radnog pamćenja za 25 odsto.
Međutim, stvari su nakon njihove studije otišle još dalje, pa su naučnici, koristeći električne impulse, uspeli značajno da poboljšaju čuvanje novih informacija.
„Novi rad, objavljen u časopisu ’Biomedicinsko inženjerstvo‘, prvi pokušava da pronađe kôd kojim rade neuroni koji su povezani s tačno određenim sećanjima“, rekao je Robert Hampson, profesor bolnice Vejk forest, koji je radio na istraživanju.
Kako pojašnjava IEEE Spektrum, naučnici pokušavaju da hakuju sistem za komunikaciju mozga slanjem generisanih poruka.
U novom radu to su uspeli na ciljanom nivou. Fokusirali su se na epizodno pamćenje, odnosno informacije koje su korisne određeno vreme — poput mesta gde ste se parkirali, ili ostavili ključeve.
Volonteri su u novoj studiji radili zadatke povezane sa tim pamćenjem i istraživači su pratili uzorke električne aktivnosti povezane s čuvanjem pamćenja.
Hampson dodaje da su mogli da vide aktivnost 10 do 60 neurona u isto vreme i naglašava da se i kod ljudi sa oslabljenim pamćenjem vidi aktiviranje neurona za čuvanje pravih informacija.
Koristeći model koji su ranije razvili Teodor Berger i Dong Song sa svojim timom sa USC-a, oni su mogli da dekodiraju te uzorke i da sintetizuju kôd za čuvanje pravilnih sećanja, kao i da naprave prikladnu verziju moždanog koda.
Volonterima su potom rekli da ponovno obave određene zadatke i za svakog su slali individualnu verziju tih električnih impulsa u ciljano područje hipokampusa.
Jednostavnije rečeno, snimili su aktivnost povezanu s čuvanjem određenih informacija, napravili matematički model i dekodirali tu aktivnost i potom u mozak poslali taj kôd, kako bi postojeće pamćenje radilo bolje.
Hampson i njegov tim navode kako se pamćenje poboljšalo za otprilike 35 odsto. Oni koji su imali veći gubitak pamćenja, imali su i bolje rezultate, dok kod onih s dobrim pamćenjem, nije bilo značajne promene.
Ekspres.hr
