Izveštaj je, međutim, neke razočarao jer nedostaju važni detalji, na čijem je odabiru znatno intervenisala švajcarska vlada, navodi britanski medijski servis.
Švajcarska vojna jedinica P-26, od 400 pripadnika, imala je zadatak da „bude u pozadini“ i odupre se mogućoj sovjetskoj invaziji, navodi se u izveštaju nazvanom po švajcarskom sudiji Pjeru Korniju, koji ga je i napisao.
Kada se 1991. godine čulo za jedinicu P-26, inače formiranu 1979, ograničene informacije o njoj ukazale su da su njeni oficiri blisko sarađivali sa izvesnim brojem država članica NATO-a.
Posebnu zabrinutost izazvale su glasine — koje su sada potvrđene delimičnim objavljivanjem izveštaja — da je P-26 imala veoma bliske veze s britanskim bezbednosnim službama, među kojima su glavne MI5 i MI6.
Švajcarska jedinica je, navodi Bi-Bi-Si pozivajući se na izveštaj, redovno putovala u Britaniju, gde su njeni pripadnici, često koristeći lažna identifikaciona dokumenta, obučavani za gerilsko ratovanje, uključujući tehnike sabotaže.
U jednoj od vežbi, učesnici su obučavani da dižu u vazduh naftne rafinerije, dok su neki iskakali iz helikoptera na podmornicu koja se pojavljuje na površini vode.
Uz to, postojali su planovi da P-26 premesti svoj komandni centar u Britaniju, u slučaju da Švajcarska bude napadnuta, a oprema za premeštanje čuvana je na sigurnom u švajcarskoj ambasadi u Londonu.
Najkontroverzniji je podatak da je P-26 kupila sistem za šifrovanu komunikaciju „Harpun“, kakav su koristile i vojne jedinice „iz pozadine“ širom država-članica NATO-a.
Neutralna Švajcarska se, izgleda, pripremala za saradnju s NATO-om u slučaju rata u Evropi, ocenjuje Bi-Bi-Si.
Ipak, britanski medijski servis napominje da postojanje švajcarske „pozadinske“ jedinice samo po sebi ne bi trebalo da bude kontroverzno jer je, kako navodi, Švajcarska imala slične planove za odupiranje nemačkoj invaziji tokom Drugog svetskog rata, i to — s bunkerima u Švajcarskim Alpima.
Ipak, P-26 izazvala je kontroverze zbog toga što je njeno postojanje držano u tajnosti.
Naime, švajcarski parlament, koji je trebalo da ima nadzor nad svim vojnim rashodima, nije bio obavešten kada je ta jedinica formirana 1979, a čak je i sedmočlana švajcarska vlada dobila tek površne detalje o njoj.
I dok su odabrani švajcarski političari i poreski obveznici „držani u mraku“ kad je reč o jedinici P-26, britanske bezbednosne službe, koje su redovno dolazile u Švajcarsku da ocenjuju sposobnosti tajne jedinice, znale su svaki, i najmanji, detalj o njoj.
Neki smatraju da je saradnja s Britanijom, članicom NATO-a, kompromitovala strogu neutralnost Švajcarske, dok su vlada i parlament pritom zaobiđeni, kao i glasači, koji bi, u skladu sa švajcarskim sistemom direktne demokratije, trebalo da imaju konačnu reč o važnim političkim odlukama.
Zasad se švajcarski glasači i poreski obveznici moraju strpeti za detalje izveštaja — o imenima i lokacijama — jer integralni izveštaj ne može da bude objavljen do 2041, zbog propisa o pedesetogodišnjoj tajnosti, zaključuje Bi-Bi-Si.
Tanjug
