On ističe da se ta muzika, koju „karakterišu pevačice i pokoji pevač specifičnog izgleda i često slaba glasa, ritam mašina i tanki stihovi ljubavnih tema“, u Hrvatskoj sluša više nego ikada.
Ako je išta iz Srbije uspelo da osvoji Hrvatsku, to je, kako je naveo, muzika.
„Onome koji misli ovo da pokrene, svaka čast i čestitamo, jer razotkrio je još jedan segment u kom su Hrvati maksimalno dvolični“, piše Vojković.
U javnosti se, kako naglašava, dobro pazi da slučajno ne upadne koja srpska reč ili da neko ne kaže „maj“ umesto „svibanj“, a kada dođu noć i alkohol — peva se i igra na melos s druge strane Drine.
„Zanimljivo, uglavnom se ne sluša ono što u Srbiji vredi, a imaju zaista kvalitetnih muzičara“, naveo je Vojković, dodavši da se sluša „baš poslednji šund“.
„S onim što se devedesetih slušalo polutajno, pa onda po klubovima na periferijama gradova, pa onda po centrima, a sada će, izgleda, i na radiju — do rata smo se doslovno sprdali“, naveo je u autorskom tekstu Vojković.
Nema sumnje da će to biti izvrsno slušano, ističe Vojković, koji dalje piše da će biti i onih kojima to smeta.
„No, jednostavno je, ako vam srpski narodnjaci na nekom zagrebačkom radiju smetaju, nemojte okrenuti tu stanicu. Niko vas apsolutno ne obavezuje da ih slušate, a šta slušaju drugi, nije vaš problem“, zaključuje Vojković.
Tanjug
