Tako s ironijom komentariše Predrag Marković tvrdnje crnogorskih zvaničnika da je ta vojska 1918. godine okupirala Crnu Goru i da su bilbordi koji slave njen oslobodilački ulazak u Budvu falsifikovanje istorije.
„Neke moje kolege vide ulazak srpske vojske u Crnu Goru kao okupaciju, a ne kao oslobođenje od Austrougarske. Kažu, treba ove godine da obeležimo stogodišnjicu okupacije Crne Gore, što je veliki apsurd“, kazao je Marković za Tanjug.
Marković posle konstatacije u početnom tonu da su „srbijanski zlikovci“ odmah po prisajedinjenju Crne Gore Srbiji „naterali Crnogorce da nasele mesta po Srbiji, idu u diplomatiju bez znanja stranih jezika, da zauzimaju direktorska mesta bez dana škole“, vraća se na teren istorije i objašnjava da su „istine radi, te 1918. godine samo dve čete srpske vojske ušle u Crnu Goru“.
Jedna četa je bila u Kotoru, dok je druga rasuta po celoj Crnoj Gori. Verovatno je i neko iz te čete stigao do Budve, ali u pitanju su desetine ljudi.
Marković napominje da se austrougarska vojska na kraju Prvog svetskog rata povukla iz većeg dela Srbije, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Hrvatske…
„Na kraju ratova se to tako dešava. Mi zamišljamo oslobođenje kao neku strašno dramatičnu vojnu akciju, ali to je zapravo raspad neke države, vlasti i vojske… Na teritoriju te države koja se raspala dođe neka druga vojska i to se tako završi. Regent Aleksandar i srpske vojvode su imali smisla za političku umešnost, pa su verovatno svečane ulaske u crnogorske gradove organizovali tako da u njih prvo uđu njihovi meštani koji su se borili u srpskoj vojsci“, napominje Marković.
Tanjug