Prema pisanju beogradskih medija, u Vašingtonu će 4. maja grupa bivših visokih zvaničnika američke administracije predstaviti plan sveobuhvatnog angažmana SAD na Balkanu.
Ova saznanja je potvrdio bivši američki ambasador u Beogradu Kameron Manter, danas direktor američke nevladine organizacije Ist—vest instituta, koji je objasnio da je reč o izveštaju o studiji kojom bi trebalo da se „osigura fokusirana pažnja SAD i EU na Zapadni Balkan, koja je zanemarivana u proteklih deset godina“ i u kojoj se „traže rešenja za aktuelne probleme koja nisu zarobljena u političkoj prošlosti“.
Prema rečima istoričara Saše Adamovića, interesantno je da ovaj predlog Ist—Vest instituta dolazi pola godine nakon predloga Atlantskog saveta, takođe nevladine organizacije koja se bavi pitanjem Zapadnog Balkana i odnosima među njenim državama. Ta organizacija je, podseća naš sagovornik, nudila istorijsko pomirenje između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, kao i američko posredovanje u rešavanju odnosa između Prištine i Beograda.
Moguće je da ovaj novi plan sadrži nešto slično, dodaje Adamović, a činjenica da će ga predstaviti Kameron Manter, bivši ambasador SAD u Srbiji, u čijem mandatu je Kosovo proglasilo nezavisnost, može da nam ukaže na to kakvi bi to mogli da budu predlozi i u kom pravcu bi išli.
„Manter je uoči predsedničkih izbora u Americi, u jednoj izjavi za našu javnost rekao da bi za Srbiju i Srbe bilo najbolje da na izborima pobedi Hilari Klinton jer, kako je naveo, ona odlično poznaje Srbiju i region. Malo Srba bi se složilo sa njegovom idejom i, na našu sreću, tako nešto se nije desilo, ali ta njegova izjava govori zapravo iz kog miljea on dolazi“, kaže Adamović.
Reč je, pojašnjava naš sagovornik, o intervencionističkom spoljnopolitičkom miljeu u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno krugu ljudi koji, bez obzira na to da li su iz Demokratske ili Republikanske stranke, imaju globalističku viziju sveta i zalažu se za intervencionističku spoljnu politiku SAD.
„Kakva je to politika nama bi trebalo odavno da bude jasno, bez obzira na uvijeni diplomatski rečnik koji možemo da primetimo u Manterovim nastupima. Jasno je da njegovi predlozi podrazumevaju obnavljanje aktivnosti SAD na Zapadnom Balkanu, u Jugoistočnoj Evropi, i da će podrazumevati pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, odnosno da dozvoli takozvanom Kosovu stolicu u UN. Ostali predlozi verovatno uključuju i pritisak na Republiku Srpsku tj. pokušaj da ona nestane“, ukazuje Adamović.
Naš sagovornik napominje da je i sam Manter rekao da njegov institut ima želju da obnovi uticaj SAD i EU na Zapadnom Balkanu, jer „taj uticaj nedostaje u poslednjih desetak godina“.
On ispravno primećuje da se od tada svet radikalno promenio i da u našem regionu postoji uticaj i nekih drugih velikih sila, poput Rusije i Kine, kao i jedne regionalne sile — Turske. Očito je da bivšim američkim diplomatama koji imaju intervencionistički pristup u spoljnoj politici smetaju ti uticaji na Balkanu, s obzirom na to da oni misle da bi tu morao da postoji monopol Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Sa druge strane, ističe naš sagovornik, jasno je da u ovom momentu Vašington, odnosno administracija Donalda Trampa, nema Balkan visoko na listi svojih spoljnopolitičkih prioriteta, a mi bismo sa naše strane mogli reći da u ovom trenutku to uopšte nije loše.
„Očito je da su američki spoljnopolitički prioriteti pre svega Severna Koreja, Iran, trgovinski odnosi sa Kinom i rešavanje situacije u Siriji. Jasno je, a to i Manter primećuje, da u ovom trenutku ne postoji nikakav predlog od strane američke administracije šta bi trebalo uraditi na Balkanu, što za nas, ponavljam, uopšte nije loše“, kaže Adamović.
Jasno je, kaže on, da je posle predloga Atlantskog saveta, ovaj drugi predlog neka vrsta pritiska na Trampovu administraciju i pokušaj da se ona privoli da pristane na tu projektovanu politiku na Balkanu.
„U ovom trenutku je vrlo upitno da li oni mogu da izvrše takav uticaj, s obzirom na to da je za novog državnog sekretara izabran Majk Pompeo, osoba koju pristalice Donalda Trampa smatraju ’svojim čovekom‘. Dakle, veliko je pitanje koliko bi takvi predlozi uopšte mogli Pompea da dotiču, imajući u vidu da su pred njim u Stejt departmentu značajni zadaci — pre svega da završi posao koji nije uspeo da završi bivši američki državni sekretar Reks Tilerson, da očisti te Augijeve štale američke spoljne politike odakle je zapravo sve vreme, od izbora pa do današnjih dana, išao negativan odnos prema Trampovim spoljnopolitičkim inicijativama, da ne kažem da su odatle često dolazile i određene sabotaže u američkoj spoljnoj politici“, ističe Adamović.
On, međutim, ne isključuje mogućnost da iza Manterove „strategije za Zapadni Balkan“, stoji i lobiranje vlasti u Prištini jer je, kaže, dobro poznata njihova želja da u takozvanom pregovaračkom procesu sa Beogradom, sa njihove strane i kao njihov glavni sponzor budu Sjedinjene Američke Države.
„Oni traže podršku upravo tamo gde su je oduvek i imali — kod ljudi koji su im omogućili to nelegalno samoproklamovanje njihove takozvane ’nezavisne države‘. Ova prilično grozničava diplomatska aktivnost govori da je u pitanju velika žurba da se pitanje priznanja takozvanog Kosova što pre završi, s obzirom na neizvesnost onoga što bi moglo da se desi u budućnosti. Naravno, treba imati na umu da sve te američke nevladine organizacije koje okupljaju pre svega bivše diplomate ili spoljnopolitičke stručnjake uglavnom čine ljudi koji su sve ovo vreme podržavali nezavisnost Kosova i oni žele da to njihovo ’životno delo‘ dovedu do kraja. To je želela i Hilari Klinton kao predsednički kandidat, i to je u kampanji otvoreno govorila. Međutim, s obzirom na ovu promenu u međunarodnim odnosima, pristajanje na svaku inicijativu koja nam dolazi iz takvih krugova, za Srbiju u ovom trenutku može da bude veoma opasno“, upozorava Saša Adamović.
