Teheran je najavio da će početi obavljanje deviznih transakcija u evrima, a ne u dolarima, a nova politika će podsticati državna tela i kompanije povezane s državom da u svojim transakcijama povećaju korišćenje evra na račun američke valute.
Podsećanja radi, Teheran je najavio prošlog meseca da narudžbine trgovaca za nabavku robe iskazane u američkoj valuti više neće moći da prođu kroz uvoznu proceduru, a ova mera, koja je usledila na zvanični zahtev Centralne banke Irana, namenjena je rešavanju problema fluktuacija tržišnog kursa američkog dolara.
Ekonomista Borislav Borović, predsednik Foruma nezavisnih ekonomista, ocenjuje da se ovaj potez Teherana sasvim sigurno može tumačiti u kontekstu najave Donalda Trampa da će se SAD povući iz nuklearnog sporazuma sa Iranom.
„Mada je i ranijih godina bilo ovakvih najava iz Irana, ovakva Trampova upozorenja sada daju direktan povod za zamenu dolara evrom. Teheran je sedmi izvoznik nafte na svetu, pa bi realizacija ovog scenarija bila ozbiljan udarac za dolar, ali i ekonomiju SAD. Sa druge strane, možda Iran ovom najavom želi da na neki način uslovi Trampa da ne izlazi iz nuklearnog sporazuma, tim pre jer vidimo i vest o Makronovom angažovanju da ubedi Trampa da bar koriguje svoj stav“, ukazuje Borović.
I Irina Fjodorova, viša naučna saradnica Centra za Bliski i srednji istok u okviru Instituta za orijentalistiku na Ruskoj akademiji nauka smatra da je situacija u vezi sa iranskim nuklearnim sporazumom sada pod velikim znakom pitanja, ali da bi Evropljani voleli da sporazum ostane na snazi.
„Teheran pokušava da ojača svoje veze sa evropskim državama i svakako mu je jednostavnije da pređe na obračune u evrima, jer su evropske države jedni od glavnih kupaca iranske nafte. Takođe, kada se obavljaju kupoprodajni odnosi i obračuni u američkim dolarima, onda sve te transakcije moraju da prođu i kroz američke finansijske institucije, a imajući u vidu da su SAD zabranile Teheranu takve transakcije, logično je što Iran ne želi da zavisi od volje Vašingtona. Ovde bi trebalo dodati da je trgovina naftom jedan od glavnih izvora prihoda iranske vlade i stoga je razumljivo zašto ne žele da zavise od SAD, odnosno zašto žele da se približe Evropi“, objašnjava Fjodorova.
Ona ne veruje da će prelazak Teherana na obračunavanje kupoprodajnih transakcija u evrima dovesti do nekakvih drastičnih promena na svetskom tržištu nafte.
„Međutim, ovo je možda prvi korak kojim iranska vlast želi da pokaže da ima način kako da odgovori Americi. Takođe, ovaj potez možda može da ’povuče nogu‘ i dovede do toga da i neke druge države pređu na obračune u evrima, na primer i Rusija. Videćemo kako će se ova situacija dalje razvijati, jer ovo nije nešto što se odlučuje danas za sutra“, kaže Fjodorova.
Ekonomista Borislav Borović podseća da je dolar sredinom ’70-ih postao svetska rezervna valuta koja zamenjuje zlato, a petrodolar postaje isključiva valuta za trgovinu naftom. Kako kaže, tu i jeste problem na koji godinama ukazuju druge zemlje koje trguju naftom, pre svega jer je emisija dolara izvan domašaja svih država, pa i samih SAD koje se nalaze u ogromnom deficitu u odnosu na FED, od neverovatnih 20.000 milijardi dolara.
„Pitanje je da li dolar kao svetska rezervna valuta može to i dalje biti? Nema realnih parametara za količinu njegove emisije. Pitanje je i da li bi ideja da se on zameni drugom valutom ikad došla na red, da apetiti ’momaka sa Volstrita‘ nisu toliko porasli da je stanje u nacionalnim ekonomijama izazvano takvim postupanjem postalo gotovo neizdrživo. Ako paralelno posmatramo i trgovinu naftom, onda je takvim postupanjem, figurativno rečeno, obezbeđena pobeda ’finansijskih derivata nad derivatima naftom‘. Očekivano je bilo da zemlje proizvođači crnog zlata reaguju i zaštite svoj profit“, kaže Borović.
On, međutim, napominje da sa političkog aspekta ideja izbacivanja dolara iz trgovine naftom nije „jednostavan posao“.
„To nije shvatio Sadam Husein kada je želeo da iračku naftu prodaje za evre, kao ni Gadafi, čija je ideja bila formiranje zajedničke afričke valute za trgovinu naftom. Da li je to shvatio Iran prodajući svoju naftu za evre, rublje ili juan, vreme će pokazati. Ono što je sigurno je da ovakav potez Teherana neće previše razočarati zemlje EU. Primera radi, Francuska je počela da nudi iranskim kupcima njenih proizvoda kredite denominirane u evrima kako bi svoju trgovinu zadržala van dometa američkih sankcija. Ova tema je svakako deo geopolitičkih igara u čijem središtu je pre svega profit“, primećuje Borović.
Irina Fjodorova kaže da su američke sankcije Teheranu bile eksteritorijalane i posredno su branile evropskim kompanijama da trguju sa Iranom time što bi im zatvarale pristup američkom tržištu.
„Iako je to bio posredni pritisak na evropske kompanije, one su polako počele da napuštaju Iran, a njihovo mesto su vrlo brzo zauzele kineske firme. Obim trgovine između Kine i Irana sada iznosi šezdeset milijardi dolara, a nakon što su posle postizanja sporazuma sa Iranom 2015. godine u januaru naredne godine sankcije bile ukinute, francuske, italijanske i nemačke firme su pohitale da se vrate na iransko tržište. Evropskim kompanijama se ne isplati da ponovo izgube svoje mesto na iranskom tržištu. Iran je naručio avione od evropskog koncerna ’Erbas‘, evropske kompanije učestvuju na tenderima za ispitivanje i eksploataciju iranske nafte i gasa. I ako sada evropske kompanije opet budu morale da odu, u kontekstu eventualnog povlačenja SAD iz sporazuma sa Iranom, njihovo mesto će sigurno zauzeti firme iz Kine, a verovatno i Indije i Rusije“, kaže Fjodorova.
