Učesnike su dočekali domaćin skupa, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, predsednici zemalja inicijatora ovog procesa, Slovenije i Hrvatske, Borut Pahor i Kolinda Grabar Kitarović, kao i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
Rukovanje predsednika Srbije i Hrvatske, usled aktuelne tenzije između zvaničnog Zagreba i Beograda, bilo je veoma „hladno“ i potpuno zvanično, bez mnogo reči, dok je sa ostalim domaćinima bilo za nijansu srdačnije, primećuje državna agencija Tanjug.
Nakon dočeka svih učesnika i njihovog upisivanja u Knjigu skupa, učesnici su pozirali za zajedničku fotografiju, nakon čega su prešli u plenarnu dvoranu na sastanak, koji se održava iza zatvorenih vrata.
Specijalni gost skupa, osim Tuska, jeste i Bojko Borisov, premijer Bugarske, zemlje koja predsedava EU.
Učesnici skupa su i predsednici Albanije Iljir Meta, Crne Gore Filip Vujanović, kao i predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači.
Uoči današnjeg sastanka održano je i više bilateralnih sastanaka predsednika država regiona i predsednika Evropskog saveta Tuska.
Proces Brdo—Brioni inicirali su 2013. godine na Brdu kod Kranja predsednici Slovenije i Hrvatske, a ideja je da ove dve članice EU pomognu Zapadnom Balkanu na njihovom putu u Uniju, kao i njihovu stabilizaciju kroz jačanje regionalne saradnje i rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja.
Poziv da posetim Srbiju stoji, niko ga nije otkazao
Kitarovićeva se našla na udaru novinarskih pitanja o tome šta će reći predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji učestvuje na istom skupu i da li će ići u uzvratnu posetu Beogradu, nakon najnovijih tenzija između dve zemlje.
Poziv da poseti Beograd stoji i „niko ga nije otkazao“, rekla je Kitarovićeva, a ukoliko bude potrebe za nekim posebnim porukama Srbiji, kaže, poslaće ih.
„Međutim, moj je stav da Hrvatska nastavi da se zalaže za članstvo svih država jugoistoka Evrope“, rekla je Kitarovićeva, preneo je zagrebački „Večernji list“.
To članstvo, dodala je, treba da bude na osnovu ispunjenja apsolutno svih kriterijuma, u šta ulazi i Strategija Evropske komisije za tzv. Zapadni Balkan koji uključuju rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i dobrosusedske odnose.
Hrvatska, kazala je, ima ispruženu ruku za dijalog, ali je za dijalog, kao i za tango, potrebno dvoje.
„Ja sam voljna i dalje da sarađujem, ali pre toga treba napraviti konkretne iskorake. Do njih jeste došlo nakon poslednje posete Vučića Zagrebu, nemojmo ih potcenjivati. Dogodile su se pozitivne stvari, ali jednostavno moramo ići dalje u našim bilateralnim odnosima. Hrvatska je potpuno spremna u duhu dobrosusedstva da razgovara sa Srbijom o rešavanju otvorenih pitanja, ali isto tako, naravno, čuvaćemo dignitet hrvatske države i svih hrvatskih građana, uključujući i srpsku zajednicu“, rekla je hrvatska predsednica.
Rekla je i da se danas čula na tu temu sa premijerom Andrejem Plenkovićem, ali da nisu razgovarali o eventualnom povlačenju ambasadora Hrvatske u Beogradu.
Plenković je, inače, ranije danas najavio da će Hrvatska o daljim merama prema Srbiji odlučiti po povratku Kitarović iz Skoplja, kada će održati niz zajedničkih sastanaka.
