Portal „Kliks“ piše, pozivajući se na svoja saznanja, da postoji mogućnost da Dudaković ne bude saslušan danas u Tužilaštvu BiH zbog okolnosti koje mu se stavljaju na teret, već da će to biti učinjeno sutra.
Bivši general i komandant Petog korpusa Atif Dudaković i još 12 osoba uhapšeno je rano jutros na području Bihaća. Prema informacijama RTRS-a radi se o predmetu ratnog zločina i akciji „Sana 95“.
Penzionisani general bošnjačke vojske sumnjiči se za ratne zločine počinjene na teritoriji zapadne Krajine, na području Petrovca, Ključa, Sanskog Mosta i Krupe na Uni.
Među uhapšenima su i četiri nosioca „zlatnog ljiljana“ i jedan član Glavnog odbora SDA, javlja RTRS. Uhapšeni su Ibrahim Šiljdedić, Dudakovićev ratni takmac, Ibrahim Nadarević, posleratni ministar za boračka pitanja FBiH, Adis Zjakić i Hasan Ružnić.
Hapšenje su izvršili pripadnici SIPE uz podršku Policije Unsko-sanskog kantona, po naredbi Tužilaštva BiH. U toku je pretres na 17 lokacija.
Ko je Atif Dudaković
Atif Dudaković je već godinama „pod istragom“ za ratne zločine počinjene nad srpskim i bošnjačkim civilima tokom rata u BiH.
I posle rata Dudaković je mnogo puta bio u centru pažnje zbog svojih pretećih i neprijateljskih izjava, posebno posle obelodanjivanja video-snimaka na kojima naređuje pogubljenja.
Pažnju javnosti je krajem maja prošle godine izazvao njegov poziv iz Konjica upućen svim Bošnjacima starijim od 17 godina da se naoružaju, poručujući da rat nije završen, već da je samo prestala pucnjava.
„Koje su to borbe i koja su iskušenja kroz koja prolazimo i kroz koja ćemo prolaziti? Šta treba raditi? Da li ima opasnosti? Ima ih! I to mnogo“, poručio je Dudaković na tribini koju su organizovali lokalni veterani u okviru obeležavanja Dana maloletnih dobrovoljaca takozvane Armije BiH.
Početkom prošle godine, Dudaković je u govoru predstavnicima bošnjačke dijaspore u Luksemburgu pozvao Bošnjake iz Zapadne Evrope da se pripreme za rat, navodeći da će se lično angažovati „na umrežavanju onih koji su spremni za otpor velikosrpskoj agresiji“.
On je tada rekao da svaki Bošnjak, koji ima više od 17 godina, mora da kupi uniformu, čizme, vreću za spavanje i ranac.
U Tužilaštvu BiH 12 godina traje istraga zbog zločina koje su Dudakovićevi borci počinili nad zarobljenim Srbima, ali i Bošnjacima iz nekadašnje Autonomne pokrajine Zapadna Bosna.
Prošle godine SIPA je započela pretres kasarne Orljani u Bihaću u sklopu istrage za ratne zločine nad Srbima protiv Dudakovića. U toj kasarni se, zapravo, nalazi ratna arhiva Petog korpusa.
Televizije u regionu proteklih godina su u dva navrata objavljivale snimke na kojim se Dudaković vidi kao akter i nalogodavac ratnih zločina. Ipak, on je bio na slobodi sve do danas.
Rođen je 2. decembra 1953. u selu Orahova, u okolini tadašnje Bosanske Gradiške. Završio je srednju vojnu školu u Zadru, a 1976. Vojnu akademiju, smer artiljerija. Početak rata, 1991, zatekao ga je u Zadru, u Artiljerijskom školskom centru, posle čega je prešao u Knin. Tamo je dobio čin kapetana i funkciju komandanta artiljerije pod komandom tadašnjeg kapetana prve klase Ratka Mladića.
U aprilu 1992. postao je komandant opštinske teritorijalne odbrane Bihaća, zatim komandant Druge muslimansko-hrvatske pešadijske brigade.
U ratu u BiH je napredovao do brigadnog, a potom i divizijskog generala, a na mesto komandanta Petog korpusa Armije BiH sa sedištem u Bihaću postavljen je 1. novembra 1993.
Jedinice pod njegovom komandom porazile su jedinice Zapadne Bosne Fikreta Abdića. Posle rata bio je komandant zajedničke komande Vojske Federacije BiH.
BN TV emitovala je ranije video-snimke, nastale 9. jula 1994, na kojima se vide pripadnici Narodne odbrane Autonomne pokrajine Zapadna Bosna, koje je zarobio Peti korpus u akciji na Izačiću predvođen Dudakovićem. Dudaković, okružen vojnicima, pitao je tada gde su dva zarobljenika, a kad je dobio odgovor da su u kampanjoli, izdao je naredbu: „Streljati na licu mesta!“
Protiv Dudakovića su još 2006. krivičnu prijavu Tužilaštvu BiH podneli tadašnji predsednik i premijer RS, Dragan Čavić i Milorad Dodik, nakon što su televizije u RS emitovale video-snimke kako Dudaković naređuje paljenje kuća.
Reč je o amaterskom video-snimku nastalom u okolini Gline i Dvora na Uni, 7. i 8. avgusta 1995. godine, na kojem se pripadnici vojnih formacija „Crne mambe“ iz Hrvatske i odreda „Hamze“ iz BiH najsurovije obračunavaju sa srpskim vojnicima i civilima koji tokom „Oluje“ napuštaju Krajinu. Dudaković je ranije naveo da mu nije poznato šta su radile njemu potčinjene jedinice.
Radio-televizija Srbije prikazala je avgusta 2006. godine video-snimke na kojima se vide pripadnici Petog korpusa Armije Bosne i Hercegovine, pod komandom Dudakovića, kako pale srpska sela u Bosanskoj Krajini, u nastavku akcije „Oluja“, 16. i 17. septembra 1995. godine.
Prema podacima Komisije za traženje nestalih u Republici Srpskoj, u toj akciji u opštinama Petrovac, Bihać, Bosanska Krupa, Sanski Most i Ključ ubijeno je blizu 870 srpskih civila i 400 vojnika, a spaljeno je više od 30 sela.
Predstavnik Kancelarije za traženja nestalih lica Republike Srpske Milan Ivančević rekao je da je u tim akcijama ubijeno 1.200 Srba, od čega 870 civila, dok se 830 osoba vodi kao nestalo. Na tom području nađena je 21 masovna grobnica Srba, koje su ubili pripadnici Petog korpusa Armije BiH.
Zbog sporosti istrage u javnosti je više puta pokretano i pitanje ko štiti Dudakovića.
Beogradski advokat Toma Fila je, na primer, tvrdio (a američka ambasada momentalno demantovala) da bivši komandant Petog korpusa Armije BiH neće biti optužen za ratne zločine jer to ne dozvoljavaju Amerikanci.
„Dudaković je sarađivao sa Amerikancima. Oni su ga naoružavali i obučavali i on je opasan čovek. Ako progovori kako su Amerikanci donosili oružje na tuzlanski aerodrom i ko je obučavao muslimanske borce, onda je jasno zašto neće biti procesuiran“, rekao je tada Fila.
I Milorad Dodik je verovao da Dudakovića neko štiti i da se zato on oseća sigurno u Bihaću i u BiH, a „svakako je već odavno trebalo da bude procesuiran”.
Predsednik Komisije za istraživanje ratnih zločina na području Bihaća i Cazina Rifat Dolić tvrdio je na proleće prošle godine da se istraga protiv Dudakovića privodi kraju i da je pitanje trenutka kada će biti obelodanjena optužnica koja generala tereti za ratne zločine počinjene na području Bihaća i Cazina tokom rata u BiH.
Dolić je rekao da je Komisija, odmah po završetku rata, počela prikupljanje materijala, ali da su zbog egzodusa brojne žrtve Petog korpusa napustile taj prostor. On je naglasio da je veliki broj informacija ostao u Petom korpusu, ali da su prikupili blizu 200 neposrednih izjava žrtava i svedoka i veliki broj tonskih i video-zapisa.
Godine 1999. Kancelariji Haškog tribunala u Sarajevu predat je deo te dokumentacije, ali nisu usledili nikakvi potezi Haga.
RTRS, Tanjug
