Prema pisanju turske provladine štampe, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nameran je da 20. maja u Sarajevu održi predizborni miting za 10 000 turskih državljana koji žive u Bosni i Hercegovini.
Vladajućoj turskoj Partiji pravde i razvoja važno je da održi miting u nekoj od evropskih zemalja, piše list „Jenisafak“. S obzirom da u Nemačkoj živi najviše Turaka, prvobitno je planirano da predizborni skup bude održan u toj zemlji. Međutim, nemačke vlasti Erdoganu za to nisu dale dozvolu. Isto se dogodilo i u Austriji, pa je izbor pao na Bosnu i Hercegovinu.
U Turskoj su za 24. juni zakazani vanredni predsednički i parlamentarni izbori. Turski zvaničnici poznati su po namerama za organizovanje predizbornih skupova u inostranstvu. Takva praksa nije uobičajena za druge zemlje. Međutim, za Tursku jeste, kaže profesor političkog marketinga na beogradskom Fakultetu političkih nauka Siniša Atlagić.
„Tamo gde je velika turska populacija, kao u Nemačkoj, imamo slučajeve da turski predstavnici učestvuju u izbornoj kampanji. Sećate se slučajeva kada je turskim zvaničnicima bio zabranjivan ulazak u neke zemlje EU i kada nisu mogli da organizuju mitinge određenim povodom u izbornim kampanjama. To se dešavalo i ranije u vreme izbornih kampanja, bilo u Nemačkoj, bilo u Turskoj, kako bi mogli da utiču na ljude svog porekla da glasaju za stranke koje bi eventualno bile naklonjenije saradnji i pregovorima između Nemačke i Turske“, objašnjava Atlagić.
Zaista, u nekoliko izbornih kampanja u Nemačkoj, turski političari agitovali su kod nemačkih stanovnika turskog porekla da glasaju za stranke koje bi bile naklonjene ubrzanju pregovora o priključenju Turske EU.
Međutim, prošle godine, Nemačka i Holandija zabranile su turskim političarima organizaciju mitinga povodom referenduma za promenu turskog Ustava.
To što je izbor pao na Sarajevo, pokazuje, prema Atlagićevim rečima, koliko Turska smatra teritoriju Bosne i Balkana, kako kaže, u prenesenom smislu, svojom.
Teško da se praksa turskih zvaničnika može smatrati uobičajenom, ali s obzirom da BiH nije demokratija u pravom smislu reči, nije neočekivano, kaže profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Đorđe Vuković.
Erdoganova namera, pod uslovom da se miting dogodi, prema Vukovićevim rečima, razotkriva nekoliko stvari. Bliskost Sarajeva sa Turskom nije od juče, niti je nepoznata, niti je neočekivana.
„Sa druge strane, ako se taj miting održi, uprkos jasnom protivljenju zapadnih sila, za koje opravdano rezonujemo da imaju snažan uticaj nad bošnjačkom politikom, to zapravo pokazuje kako će zvanično Sarajevo, kako je Hantigton govorio, ipak radije da zaogrne tursku ili zastavu Saudijske Arabije, nego NATO-a, Amerike ili EU. To je to nerazumevanje zapadnoevropske javnosti za složenu dramu bosansko-hercegovačkog društva i njegove prirode“, kaže Vuković.
Politički vrh BiH, čije su komponente i srpska i hrvatska strana, ne može i neće se protiviti. Međutim, kako komentarisati to što je nedavna poseta predsednice ruskog Saveta Federacije (Gornjeg doma ruskog parlamenta) Valentine Matvijenko Banjaluci i Sarajevu okarakterisana kao grubo mešanje Rusije u unutrašnje stvari BiH, pita se Vuković.
Svaki odnos među velikim silama u svetu odražava se na lokalne odnose u BiH, bilo da se radi o izraelsko-palestinskim, rusko-ukrajinskim, rusko-američkim ili tursko-zapadnoevropskim odnosima, objašnjava Vuković.
„Ovde su narodi duboko podeljeni i to se gotovo svakim povodom očituje. Dakle, da u kratkom periodu takva histerija zbog posete visokog ruskog političkog predstavnika Banja Luci dočeka kao nešto neprimereno, a onda razumevanjem i odobravanjem Erdogan, to zaista deluje potpuno sumanuto i dezorijentisano“, smatra Vuković.
Erdoganova namera da iskoristi balkanski prostor u predizborne i propagandne svrhe 20. maja nije novijeg datuma. On je, podsećamo, već imao nastup na Kosovu i Metohiji oktobra 2013. godine, kada je izjavio da Kosovo oseća kao svoju drugu zemlju.
I drugi turski zvaničnici poznati su po propagandnim nastupima na Balkanu. Tako je bivši turski premijer Ahmet Davutoglu na otvaranju obnovljene džamije Ferhadije u Banja Luci maja 2016. godine poručio, misleći na broj stanovnika Turske, da Bošnjaci imaju 78 miliona prijatelja, kao i da su „Turci bili ovde, da su sada ovde i da će biti zauvek“.
Erdoganov stav prema Balkanu možda najbolje oslikava njegova izjava data septembra 2011. godine na Balkanskom forumu u Njujorku, na kojem su prisustvovali visoki zvaničnici svih balkanskih zemalja (uključujući takozvano Kosovo), izuzev Srbije i Grčke.
Sadašnji turski predsednik, a tadašnji premijer, opisao je Balkan kao „srce Turske“. Bosna bi, sudeći prema naklonosti koju Erdogan gaji barem prema Federaciji BiH, odnosno prema bošnjačkom delu te države, mogla da se opiše kao „srce svih turskih srdaca na Balkanu“.
Međutim, Erdogan ne bi trebalo da zaboravi da je BiH krhka tvorevina koja se nalazi u teškim političkim problemima i da svaka njegova izjava koja ide u korist strane koju on nesumnjivo podržava, može da naškodi osetljivoj ravnoteži između tri konstitutivna naroda.
