Žalbeni postupak u slučaju pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, naslednikom Haškog tribunala, protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, okončan je dvodnevnim iznošenjem argumenata optužbe i odbrane.
Tužilaštvo je zatražilo da Karadžić dobije kaznu doživotnog zatvora, dok je odbrana zatražila da se ide na ponovni postupak. Konačna odluka će biti poznata do kraja naredne godine.
Haški tužioci ponovo su aktuelizovali pitanje navodnog genocida u sedam opština, za koje je Karadžić u prvostepenom postupku oslobođen. Karadžić je morao da bude osuđen za genocid u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik, rekli su tužioci, dodavši da je Karadžić pretio bosanskim muslimanima i Hrvatima i pre početka rata.
Navodni genocid u sedam opština bio je problematičan od samog početka suđenja Karadžiću. Isprva u sastavu optužnice, izbačen je iz nje, pa vraćen 2013. godine, da bi donošenjem pravosnažne presude Karadžić bio oslobođen po toj tački optužnice.
Tužilaštvo ima novo iznenađenje
Od prvih optužnica protiv najvišeg političkog, vojnog i policijskog rukovodstva Republike Srpske za takozvani „udruženi zločinački poduhvat“, pojavljivao se navodni genocid u sedam opština, objašnjava šef Karadžićevog pravnog tima, advokat Goran Petronijević.
„Prvo je to bilo deset opština, pa osam opština, pa sedam opština, pa kod Mladića šest opština… Znači, otpadale su jedna po jedna, a sada im je, u žalbenom postupku kod Karadžića, predlog da se taj deo promeni i da se grupno, u sedam opština, za koliko je Karadžić optužen, proglasi da je izvršen genocid. To bi trebalo da bude taj veliki genocid na kojem je nastala RS. To je ono o čemu govore kada govore o RS kao genocidnoj tvorevini“, kaže Petronijević.
Genocid u Srebrenici ne može da ugrozi RS, dok bi veliki genocid mogao, dodaje on. Međutim, u slučaju bivšeg predsednika Skupštine RS Momčila Krajišnika pravosnažno je presuđeno da genocida u sedam opština nije bilo. U slučaju bivše predsednice RS Biljane Plavšić Tužilaštvo je odustalo od optužbe u dogovoru sa njom, a Karadžić je u prvostepenom postupku oslobođen optužbe.
„Ne zaboravite, nakon iznošenja slučaja Tužilaštva u slučaju Karadžića, Prvostepeno veće donelo je preliminarnu odluku kojom je izbacilo taj genocid. Rečeno je da Tužilaštvo nije ničim to dokazalo, a samim tim ni da odbrana nema potrebe da izvodi dokaze na te okolnosti“, kaže Petronijević.
Međutim, sud je ipak, po žalbi Tužilaštva vratio navodni genocid u sedam opština u optužnicu na osnovu sumnje da postoje posredni dokazi. I Karadžić i Mladić oslobođeni su optužbe za navodni genocid u sedam opština i Petronijević ne očekuje da bi Karadžić sada mogao da bude proglašen krivim.
Međutim, pošto je, kako kaže, predsednik Žalbenog veća sudija Teodor Meron, a sve u Haškom tribunalu je u raspadu, nije vreme za opuštanje.
Tužilaštvo ima alternativni plan da, ako ne može da se dokaže genocid u svih sedam opština, izdvoji navodni genocid u Prijedoru, jer je Prijedor, prema shvatanju Haškog tužilaštva, eklatantan primer genocida, poput Srebrenice, kaže Petronijević.
Odbrana je replicirala, prema njegovim rečima, uspešno i pokazala da nema reči o genocidu. Tužilaštvo je iznosilo lažne podatke o navodnih 30.000 zatočenih u Prijedoru, dok je odbrana iznela podatke o 3.000 privedenih, od čega je, nakon nekoliko sati, pušteno 1.700 ljudi. Od blizu 1.200 ljudi koji su ostali u pritvoru, jedan broj je takođe pušten nešto kasnije.
Kakve opasnosti nosi presuda Karadžiću ako bude oglašen krivim
Profesor banjalučkog Fakulteta političkih nauka Radomir Nešković smatra da presuda Karadžiću kojom bi bivši predsednik RS bio osuđen za navodni genocid u sedam opština neće doneti velike štete Republici Srpskoj, jer se ne sudi kolektivitetu, već pojedincu.
„Pošto je on bio predsednik Republike, to bi malo zahvatilo i kolektivitet, ali ne nešto radikalno, ne bi imalo posledice po status RS u BiH i po Dejtonski sporazum. Ali bi ugled RS malo oštetilo. Ako bi presudili da je u tim opštinama bio genocid, za njega je odgovoran taj i taj čovek i drugi tu nisu odgovorni“, kaže Nešković.
„RS se svaki dan može nazivati genocidnom tvorevinom, ali da bi ona pravno bila genocidna tvorevina, to bi trebalo da presudi međunarodni sud, a te presude nema i verovatno neće ni biti izrečena. Drugo, RS je potpisnik Dejtonskog sporazuma i ona je u Dejtonu priznata kao konstitutivni i integralni deo BiH. To se neće menjati, bez obzira ko je zvao genocidnom tvorevinom. To nikada neće imati pravnu posledicu“, dodaje on.
Advokat Toma Fila, sa velikim iskustvom u odbrani haških optuženika kaže da se nada da neće doći do preinačenja presude. Do ukidanja presude, prema njegovim rečima, sigurno neće doći, jer Međunarodni mehanizam nema budžet za tako nešto. Amerikanci ne daju više novca i Mehanizmu je već problem da plaća advokate u žalbenim postupcima, a sudija Teodor Meron, kaže Fila, kao eksponent američkih želja, radiće samo ono što mu se kaže.
„Najbolji dokaz je presuda Šešelju. Od svega što je Šešelj uradio, njima su bili važni Hrtkovci, da bi dokazali da je Srbija vršila zločine nad Hrvatima u okviru države Srbije. To im je bio cilj i to su i uradili. Ako bi, ne daj Bože, preinačili presudu Karadžiću, on bi dobio doživotnu robiju. Političke posledice bile bi po RS. Nikome nije smetalo što je Hrvatska osuđena za zločine nad bosanskim i srpskim narodom. Teško je palo što Srbija nije osuđena zbog nekog zločina u BiH. I sada će, sa ovim, pokušati da naprave neku vezu između Srbije i generala Mladića, ako bi bilo prihvaćeno da tu ima nekih problema“, kaže Fila.
U presudi Radovanu Karadžiću iz 2016, Sudsko veće zaključilo je da je u sedam opština kampanja progona eskalirala toliko da je obuhvatila i elemente genocida. Međutim, Veće je takođe zaključilo da nema valjanih dokaza da je u sedam opština počinjen genocid. Na Žalbenom veću je da odluči da li će presuda Prvostepenog veća ostati na snazi, ili će Karadžiću presuditi u skladu sa zahtevom Tužilaštva.
Ono što je značajno, kaže Petronijević, jeste da je Tužilaštvo prihvatilo stav Prvostepenog veća da je bošnjačka strana u Sarajevu često pribegavala samopovređivanju i gađanju sopstvenih građana kako bi pridobila naklonost međunarodne zajednice.
Slučaj Ulice Vase Miskina izbačen je iz optužnice, Markale 2 su ostale u optužnici, dok se za Markale 1, iako je dokazano da je taj zločin izvršila muslimanska strana nad svojim stanovništvom, Tužilaštvo, kako Petronijević kaže, grčevito bori licemernom tvrdnjom da se muslimanska strana služila podmetanjima i ubijanjem sopstvenog stanovništva, ali da to nije imalo velikog značaja.
„Tužilaštvo se poziva na tu formulaciju, a mi je napadamo. Jedna od naših žalbenih tačaka je bilo upravo to kada je u pitanju Sarajevo, da je to bio obrazac ponašanja muslimanske strane, a ne pojedinačni slučaj. Veće prihvata da su u pitanju pojedinačni slučajevi koji ne bi mogli da se pretvore u obrazac. Ako imate u vidu koliko je broj tih pojedinačnih slučajeva, nema nikakve dileme da nije u pitanju obrazac“, kaže Petronijević.
Odbrana je takođe napala deo presude koja se odnosi na Srebrenicu, jer je, dodaje Petronijević, presuda doneta na osnovu više od 2.000 uvedenih činjenica, a gotovo svaku od njih odbrana je osporila sa ponekim dokazom, što je dovoljan osnov da se dokazi dovedu u razumnu sumnju.
