Balkanske igre bez granica. Ili, preciznije, zbog granica. O nerešenim pitanjima međusobnog razgraničenja pre mesec i po dana su u Mostaru razgovarali lideri Srbije, Bih i Hrvatske, jedino se dogovorivši da će se o tom problemu i dalje dogovarati. Da je rezultat sastanka bio mršav jasno je i iz nove-stare priče o izgradnji Pelješkog mosta.
Umesto da spaja dve strane, kako bi to trebalo da bude kada su mostovi u pitanju, u slučaju Balkana oni, već poslovično, razdvajaju. To je nedvosmisleno simbolisalo rušenje čuvenog mostarskog mosta tokom prošlog rata. Može li i u miru sukob Hrvata i Bošnjaka dovesti do „rušenja“ Pelješkog mosta čija gradnja još nije ni počela? Reklo bi se ovoga puta teško. U Dubrovniku je upravo potpisan ugovor s kineskom kompanijom „Čajna roud end bridž korporejšn“ o izgradnji mosta koji treba da poveže hrvatsko kopno sa hrvatskim poluostrvom Pelješac, ali prelazeći preko teritorijalnog mora Bosne i Hercegovine (BiH). Reč je o Neumu, jedinom izlazu BiH na Jadransko more.
Iz kancelarije predsedavajućeg Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića odmah je stiglo reagovanje. Vlasti države BiH protive se gradnji Pelješkog mosta pre rešavanja graničnog pitanja s Hrvatskom i to je nepromenjeno stajalište već više od deset godina, navedeno je u saopštenju.
Izetbegović je dodatno objasnio da nema ništa protiv izgradnje mosta, ali da Hrvatska BiH mora da garantuje pravo pristupa moru koje ima prema Konvenciji UN-a. Tačnije, reč je o pravu na izlaz u međunarodne vode koje niko ne može da oduzme.
Predsedništvo BiH je još 2007. godine usvojilo zaključak i službeno zatražilo od Hrvatske da zaustavi gradnju Pelješkog mosta dok se ne reši otvoreno pitanje u vezi sa utvrđivanjem morske granične crte i pristupa BiH otvorenom moru. Hrvatska je o tome u nekoliko navrata službeno obaveštena, pa i pismom iz 2009. tadašnjeg predsedavajućeg Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića. Taj stav je septembra prošle godine potvrdio i Predstavnički dom Parlamenta BiH, koji je od Veća ministara BiH zatražio da Hrvatskoj uputi notu, zahtevajući da obustavi sve aktivnosti na izgradnji mosta dok ne bude postignuta potpuna obostrana saglasnost. Međutim, samo dva dana kasnije u Hrvatskoj su javno otvorene ponude pristigle na tender za izbor izvođača radova na izgradnji Pelješkog mosta.
Na kraju, iako je izostala ta obostrana saglasnost, Hrvatska je izabrala kinesku kompaniju za izvođača radova, koje će delom finansirati i EU, i potpisala ugovor vredan skoro 378 miliona evra. Most bi trebalo da bude završen za tri godine.
U Sarajevu su najavili da će o svemu obevestiti Evropsku komisiju (EK), ali i preduzeti druge korake kako bi zaštitila pravo koje joj garantuje Konvencija UN.
Pitanje je, međutim, hoće li od EK imati neke vajde, kada je upravo predsednik te komisije Žan Klod Junker početkom februara pred poslanicima Evropskog parlamenta ocenio da je Pelješki most važan projekat za Hrvatsku, ali i za EU i da se u budžetu Unije neće dovoditi u pitanje podrška „tom važnom hrvatsko-evropskom projektu“.
Dosadašnje iskustvo „zaraćenih“ strana po pitanju teritorijalnih voda Jadrana, kao u slučaju Slovenije i Hrvatske u Savurdijskom zalivu, između kojih uprkos odluci Arbitražnog suda u Hagu i dalje postoje sporenja, pokazuje da su balkanske granice u stvari igre bez granica.
Pogotovo što u slučaju Pelješkog mosta ni u BiH nisu jedinstveni. Entitet Republika Srpska se, tako, ne protivi njegovoj izgradnji. To je pre pola godine ponovio predsednik RS Milorad Dodik, ocenivši da Hrvatska na svojoj teritoriji ima pravo da gradi šta hoće, ali u isto vreme i izrazio nadu da će pitanje izgradnje mosta na Savi kod Gradiške biti rešeno u najskorije vreme.
U međuvremenu, iz RS je pre dva dana stigla vest da je tenderska dokumentacija za izgradnju mosta u Gradišci pripremljena, ali da zbog procedura u Hrvatskoj koje moraju da budu sprovedene tender neće biti raspisan pre kraja jula.
Očigledno, niko ne želi da njegovo interes bude ugrožen. A Pelješki most je, kako je na potpisivanju ugovora o njegovoj izgradnji rekao hrvatski premijer Andrej Plenković, projekt od strateškog značaja za celu zemlju zahvaljujući kojem Hrvatska postaje jedinstvena.
Još slikovitiji je bio ministar pomorstva, saobraćaja i veza Oleg Butković, koji je ocenio da je izgradnja Pelješkog mosta najznačajniji, ne samo infrastrukturni, nego i nacionalni projekat, ostvarenje dugogodišnjeg sna o celovitoj Hrvatskoj. Zahvaljujući njemu će „stanovnici Dubrovnika i Pelješca, Korčule, Lastova i Mljeta, ali i svi oni koji posećuju hrvatski jug, za tri godine prolaziti jednim od pet najvećih i najlepših mostova u Evropi, ali tada i jedinstvenom Hrvatskom“, objasnio je on.
Zadužena za to biće iskusna kineska kompanija koja se ne bi upuštala u projekat da nije uverena u njegovu realizaciju. Na prostoru Balkana već se dokazala premostivši Dunav od Zemuna do Borče u Beogradu, a trenutno je angažovana na izgradnji auto-puta kroz Crnu Goru od Bara do Boljara.
